Knjiga Zemaljsko i sveto u ljubavi u izdanju Arhipelaga

Knjiga Katarine Roringer Vešović Zemaljsko i sveto u ljubavi upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Znakovi. Knjiga Zemaljsko i sveto u ljubavi govori o umeću ljubavi i o umeću stvaranja. Prateći misaone i stvaralačke preokupacije Dragana Stojanovića, ova studija stavlja u središte istraživanja večno pitanje šta je ljudska sreća i kako se ona postiže. Knjiga se bavi etičkim problemom kako treba živeti da bi se čovek osećao egzistencijalno ispunjen, i kakvu ulogu u tome igraju lepota, ljubav i umetnost. To je knjiga o čoveku u naporu ka sebi, koji traži smisaona uporišta u savremenom svetu kojim dominiraju pitanja privrede, tehnike i ratovanja. Ona pokazuje zašto je život usmeren na uvećavanje moći i potrošnju prazan i pust. Knjiga podseća na humanističke vrednosti i njihov gubitak, ukazujući na izvitoperenosti doba neoliberalizma i potrebu za novim dobom prosvećenosti, kako bi bolja strana u čoveku ponovo došla do važenja.

Studija Katarine Roringer Vešović daje panoramu njegovog celokupnog opusa, koji je izvan onog što već dugo dominira našom književnom scenom. Knjiga želi da podseti da srpska kultura u Stojanoviću, profesoru emeritusu na beogradskom Filološkom fakultetu, ima autora velikog formata, s mnogostrukim talentima i ulogama. Javnosti je on poznat pre svega kao pisac knjiga o Tomasu Manu, Dostojevskom i Andriću, a delimično kao filozof-esejista i prevodilac. Ova studija želi da skrene pažnju na u javnosti gotovo nepoznato pesničko i romansijersko delo Dragana Stojanovića, kao i na važnu ulogu slikarstva u njegovom delu.

U knjizi se izlažu ideje i poetike različitih filozofa i pisaca od antike do XX veka, s kojima Dragan Stojanović vodi svojevrstan dijalog. Takođe se tumače platna raznih slikara, recimo, Leonarda, Noldea i Bekmana. Na temelju teorije Karla Gustava Junga interpretira se model ljubavi i ludila u autorovom romanesknom delu. Studija je napisana esejističkim stilom i nije zasićena naučnom terminologijom.

U studiji se govori o dve strane postojanja, o njegovom „sjaju“ i „tmini“, koje autorka metaforički naziva „plavo“ i „crno“. U središtu Stojanovićeve misli, kao i proznih i pesničkih motiva, jeste shvatanje da neumitnost nesreće („crno“) nije temeljna istina o čoveku, i da mnogo šta zavisi od toga ka čemu se usmerava pogled i da li se sagledava celina. Bez obzira na istorijske događaje, svet je takođe pun lepote („plavo“), a potreba za njom takođe je temeljna istina o čoveku. Da bi se oteo maksimum smisla iz delirijuma stvarnosti, Stojanovićevo delo projektuje filozofemu stvaralačkog življenja u ljubavi, u kome ulogu hranioca duše igraju žena i umetnost. Ako njih nema, nekad je dovoljno i cveće, zbog čega se u ovoj studiji poklanja pažnja metaforičkom jeziku biljaka. Stojanovićevo delo govori o načinima da se postigne neogorčena pomirenost sa stvarima sveta i vedri stoicizam, u čemu važnu ulogu ima ironija.

U središtu „plave“ strane života je shvatanje ljubavi po kome ona nije samo osećanje, nego odnos prema svetu. U studiji se govori o razlici između fascinacije lepotom i ljubavi; o tome šta znači „providencijalni“ susret, a šta da je ljubav „metafizički oslonac“; o svojstvima „ljubavi bez reči“ i „mediteranskog“ doživljaja sveta. Ljubav u Stojanovićevom delu odlikuje neobična ukrštenost važnosti tela, idealizacije žene i novozavetne hrišćanske etike. Čovekova sreća pre leži u jednostavnim zemaljskim stvarima nego u učestvovanju u istoriji, a doživljaj svetog u sekularizovanom svetu ponajpre posreduju erotski dodir, priroda i poezija.

Katarina Roringer Vešović je esejistkinja, književna i pozorišna kritičarka, autorka drama, prevodilac. Objavljuje na srpskom i nemačkom jeziku. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala u Beogradu, na Filološkom fakultetu, a u Beč, gde i danas živi, došla je pre dvadesetak godina zbog rada na studiji o austrijskom piscu Robertu Muzilu. Dobitnica je više austrijskih i nemačkih stipendija za naučni rad i prevodilaštvo. Bila je dugogodišnja dopisnica nedeljnika „Vreme“, a sada lista „Politika“. U proučavanju dela Dragana Stojanovića ukrstilo se autorkino interesovanje za germanističke teme sa interesovanjem za srpsku književnost, njena naklonost ka Jungovoj psihologiji sa naklonošću ka tumačenju slika i književnog teksta. Sa autorkinom studijom o Muzilu ovu knjigu povezuje istraživanje suštine ljubavi.

Podelite sa prijateljima:
Share