Hiperprodukcija knjiga u savremenom svetu navela je izdavače da osmišljavaju kreativne načine za promovisanje novih izdanja. Nesvakidašnje veličine knjige (od onih viših od tri metra pa do mikro knjiga koje se ne mogu čitati golim okom), neobične forme, atraktivne korice, prezentacije, novi načini interakcije sa piscem i njegovim delom – samo su deo ove priče.
Jedan od najzanimljivijih načina promocije mladih autora osmislila je argentinska izdavačka kuća „Kadensija Eterna” pre četiri godine. Svesni da je knjiga veoma strpljiva stvar koja čeka nedeljama, mesecima, pa i godinama da bude pročitana, izdavači su osmislili potpuno nov i neobičan koncept: knjiga se samouništava ako se ne pročita za dva meseca, prenosi RTS.
Knjige se prodaju u plastičnoj ambalaži, a kada se raspakuju, tinta počinje postepeno da bledi pod uticajem vazduha i svetlosti. Ukoliko se ne pročita za šezdeset dana, od nje ostaju samo korice i prazne stranice. Tvorci ovog koncepta nisu želeli da knjiga ostane na polici „čekajući” čitaoca, već da je on što brže pročita. Kada je reč o delima mladih književnih stvaralaca, istakli su da ukoliko „ljudi ne čitaju njihove prve knjige, oni nikada neće izdati drugu.”
Koncept „samouništavajuće knjige” izazvao je veliko interesovanje i osvojio tri zlatne medalje i „Bronzanog lava” na kanskom Festivalu kreativnosti 2012. godine. Projekat je bio toliko uspešan da je prvo izdanje ovih knjiga prodato za jedan dan.
Sličan princip primenjuje se i na internetu, gde su pojedine knjige dostupne samo određen, obično kratak vremenski period. Međutim, svojevrsna poruka autora „Knjige koja ne može da čeka” nosi i upozorenje o ugroženosti štampane knjige u odnosu na onu u elektronskom obliku.