Kako je još pre skoro dve decenije zgodno dočarao film “Stigla vam je pošta” (You’ve got mail), sve krupniji i krupniji knjižarski lanci, podruku sa internet prodajom knjiga, predstavljali su veliki udar na tradicionalno shvaćeno knjižarstvo. Prema nekim podacima, nakon najvećeg pada iz 2009, ponovo je došlo do porasta broja nezavisnih ili “indi” knjižara u Americi, što se objašnjava sve većom naklonošću ljudi ka lokalnim proizvodima, bilo da je reč o hrani, odeći ili knjižarama. S druge strane, američka vlada podržala je Amazon, koji svojim popustima stvara veliki pritisak na knjižare i istovremeno umanjuje honorar ostalim akterima u procesu nastanka knjige (autorima, prevodiocima, lektorima, dizajnerima, prelamačima, urednicima…).
U Francuskoj, nasuprot tome, i dalje je na snazi zakon iz 1981.godine, čija je svrha da zaštiti nezavisne knjižare u tržišnoj borbi s velikim korporacijama. Uz to, gradska vlast u Parizu nudi nezavisnim knjižarama najam prostora po bitno sniženoj ceni.
No, kakva je situacija kod nas? Za razliku od nekih drugih krajeva sveta, prodaja preko interneta ovde još uvek ne čini značajan deo ukupne prodaje knjiga, ali zato veliku štetu nezavisnim knjižarama nanosi ulična prodaja, kiosk prodaja i razni neformalni sajmovi knjiga. Opet, za razliku od nekih drugih, uređenijih tržišta, u Srbiji je dozvoljeno da izdavači imaju sopstvene knjižare, koje, iako formalno sadrže i knjige konkurentskih izdavača, po prirodi stvari forsiraju sopstvena izdanja. Veliki knjižarski lanci takođe nude česte popuste, a pošto poslovično kasne u isplati nekomercijalnih izdavača, ili ih ucenjuju previsokim rabatima, neki od njih povlače svoja izdanja.
Uz sve nabrojano, knjižarski lanci teško da mogu ponuditi bilo kakav ličniji pristup knjigama, budući da se one u njima tretiraju kao roba, rame uz rame sa sveskama, igračkama i torbama, poređana azbučnim redom ili tematski, kao u video-klubu. Pri tom nije reč ni o kakvoj “duši” koju imaju knjižare starog tipa, već o tome da su dobre knjižare najčešće čvorne tačke lokalne zajednice, mesta gde se ljudi susreću i razgovaraju, gde možete tražiti preporuku ili mišljenje od knjižara, koji znaju šta imaju na policama jer su izbor sami pravili. Što se tiče odnosa države/grada prema nezavisnim knjižarama kao vidu kulturne baštine, dovoljno je da se osvrnemo na slučaj “Beopolisa”, kome nije pomogao ni ugovor sa Domom omladine.
Večeras, od 20 časova, u Kulturnom centru Grad vlasnici i zaposleni u beogradskim nezavisnim knjižarama podeliće sa posetiocima svoja iskustva i razmatrati koji su to modeli koji bi mogli da zaštite nezavisne knjižare, ali i kakve su sve strategije dostupne nezavisnim knjižarama da privuku čitaoce.
U razgovoru učestvuju: Aleksandar Nikolić – Beopolis, Željka Grbić – Zepter, Lidija Jovanović – Apropo, Snežana Ranković – Zlatno runo i Dejan Ilić – Fabrika knjiga.
Moderatori: Bojan Marjanović i Tijana Spasić
