Kad ja pevam, igraju planine naziv je romana koji je napisala katalonska autorka Irene Sola, a upravo ga je objavila IK Helks u prevodu Jelene Petanović. U romanu govore žene i muškarci, duhovi i veštice, kiša i pečurke, psi i srndaći koji žive visoko u katalonskim Pirinejima. To je pogranični predeo, u kome se pored legendi čuvaju uspomene na vekovne borbe za preživljavanje, na progone iz neznanja i fanatizma, na bratoubilačke ratove, ali i na iskonsku lepotu. To je plodno tlo za maštu, razmišljanje i pričanje priča. Mesto u kome se, možda, može početi sve iz početka; mesto iskupljenja.
Već sam naziv romana „Kad ja pevam, igraju planine“, katalonske književnice Irene Sola, u odličnom prevodu Jelene Petanović, ukazuje na poetski pristup uspostavljen u njenoj prvoj, nagrađivanoj zbirci pesama („Zver“. 2012). Pre svega pesnikinja, Sola ne povlađuje dominantnim temama i postupcima savremene evropske književnosti, tvoreći beskompromisno, samosvojno prozno delo, istovremeno ne odustajući od svojih poetskih načela. Pred nama nije roman u stihu, ali se svako poglavlje može smatrati zasebnom pesmom izgrađenom od punih, čvrstih rečenica, koje čine poemu. Iako bismo stoga očekivali hermetično, intimističko delo, „Kad ja pevam, igraju planine“ s lakoćom komunicira sa čitaocima.
- Večnost u jednom danu: Savršena logika apsurda romana „Juče“
- „Je li život zaista samo ovo?“: dvojezična bunila Euridisi Guzmao
Pirineji, jedan od najvećih evropskih masiva, čini osnovni monolit oko koga se prepliću mitologija, folklor, istorija, geologija, ljudske sudbine i pre svega – priroda. Divlja priroda, u svom iskonskom značenju, nije idealizovani pejzaž, već jedan od glavnih aktera, sam sebi dovoljan od svog nastanka, koji određuje usud književnim junacima. Ona je potpuno ravnodušna prema ljudima, ne smatra ih važnijim od drugih vrsta i već na prvim stranama romana ubija gromom jednog seljaka, jer „smrt dolazi svima“.
Roman se sastoji od osamnaest ispovesti, ispričanih u prvom licu, koje nam ne saopštavaju nužno samo ljudski likovi. Podjednako je značajna i perspektiva oblaka, psa, medveda, srndaća ili pečurke, koje neumitnost tumače tako „što smo uvek bili ovde i uvek ćemo biti ovde. Jer nema početka i nema kraja“. Ovih osamnaest priča o rođenju, boli, ljubavi, gubitku, izdržljivosti, stvaraju polifoniju glasova, tvoreći romanesknu celinu. Radnja nije uvek linearna, kreće se napred-nazad, suptilno spajajući narodne priče i stvarnost. Tek poneki uzgredni detalj nas podseti da je radnja smeštena u današnje vreme.
Promocija knjige Irene Sola Kad ja pevam, igraju planine
U utorak, 21. maja, u 19 časova, Izdavačka kuća Heliks predstaviće knjigu Kad ja pevam, igraju planine, katalonske autorke Irene Sola.
Predstavljanje knjige će se održati u Institutu Servantes u Beogradu, a na promociji će govoriti: Dragana Kovačević – književna kritičarka i novinarka Radio Beograda, Jelena Petanović – prevoditeljka i Katarina Ješić – urednica u Heliksu.
Osnovnu narativnu liniju romana čine dva tragična događaja koja su zadesila jednu planinsku porodicu. Domenikova smrt od groma, kao prolog i Ilarijevo nehatno ubistvo u lovu, kao kulminacija. U oba slučaja s posledicama se nose ženski likovi. Sio, koju teret izdržavanja porodice tera u ludilo i smrt, i Mija, čijeg brata je ubio njen ljubavnik, koja kao izlaz bira samoizolaciju. Na taj način, jasno je istaknut muški i ženski princip kojim su vođeni junaci. Muški, nestalni, po kojem će pre biti pesnici nego zemljoradnici i ženski, stabilni, na kojem počiva opstanak porodice. Tragedija nije prikazana uzvišeno, s patosom, ona je ovozemaljska. Zato heroine nikad ne leleču, bol i tugu nose u sebi, smatrajući je prirodnim usudom koji ih je zadesio. One nikada ne pokazuju otvorenu emociju, kao da ne žele sreću, čak i kada im je ona na dohvat ruke.
Sola razvija kaleidoskopsku tehniku, gde se smenjuju nasilje i lepota, u kojoj istorija i ratovi, bez obzira kada su se dogodili, ostavljaju posledice. U jednoj od najuspelijih pripovesti, devojčica fanatično skuplja šrapnele, granate i oružje, zaostalo iz građanskog rata, metaforično nas podsećajući da „istorija leži napola zakopana pod našim nogama“.
„Kad ja pevam, igraju planine“ je roman opomene ljudskom rodu, ali i pritajene nade, jer konačno, završava oproštajem i novim početkom – „Sunce je mnogo snažnije od prošlosti“.
Za roman Kad ja pevam, igraju planine (koji je preveden na više od dvadeset jezika) Irene Sola je dobila nagradu Anagrama za najbolji roman na katalonskom jeziku (2019), kao i nagradu Evropske unije za književnost (2020). Britanski dnevni list The Guardian izabrao ga je za jedan od najboljih romana 2022. godine.
Knjiga je objavljena u okviru projekta Ekvilibrijum: angažovana književnost u vremenima krize kao deo programa Kreativna Evropa
