Milutin Đuričković: Kako su rasli blizanci, Bookland, Beograd, 2011.
Fenomen blizanaca je vrlo izazovan kad su u pitanju umetnički rodovi, a posebno književnost. Zbirka kratkih priča autobiografskog karaktera poznatog srpskog književnika i profesora Milutina Đuričkovića naslovljena „Kako su rasli blizanci“ otvara duhovitu gamu razvoja dvojice blizanaca od njihovog rađanja pa sve do početnog obrazovanja.
Duhovno povezivanje blizanaca koji još od svog rađanja unose zbunjenost u celoj porodici donosi jedan mitski šmek, koji s druge sa svojom urbanom doslednošću ocrtava karakterizaciju ne samo likova već i mesta gde se događaju svi nastani povezani sa njihovim razvitkom. Naime, braća koja su posle velikih nedoumica svih članova porodice nazvani Milutin i Milan prolaze ceo niz smešnih situacija, koje sobom povlače osećaj prijatne čudnosti, situacije koje vas originalnošću navode na to da biste voleli i vi da imate takvo nesvakidašnje i interesantno detinjstvo.
Ovu neveliku, ali mudru knjigu krasi upravo ta živa i sočna interpretacija nečega što znači detinjstvo, ali ne detinjstvo kao kod svakog deteta – ovo detinjstvo ima u sebi jednu nezamenljivu i paradigmatsku rečitost i legendarnost. Rečitost, zato što verbalna osnova svih događaja poklanja čitaocu kompaktnost koja pleni, a legendarnost zato što su svi doživljaji svojstveni samo tim plavim blizanacima koji svoje detinjstvo žive kao da se ono nikada neće završiti.
Milutin Đuričković (1967), inače, plodan pisac poezije, dečje proze, eseja, priređivač velikog broja antologija, nagrađivan nizom domaćih i međunarodnih nagrada, i član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, ovom delu ne prilazi širokim opisima i dijalozima. On znalački i nadahnuto, uz dosta humora, nonsensa i parodije, vodi blizance (od kojih je jedan od njih on lično) kroz svekoliku životnu filozofiju na način koji je svojstven samo njemu – preko primera koji su izašli iz jezgra životne mudrosti. Tako njegovi Milutin i Milan upoznavaju i „knjige“ i „šah“ i „automobil“, kao i njihovu integrisanost u porodici, ali i životnu filozofiju kroz neočekivane događaje, koji ostavljaju veliki trag u njihovom bitstvovanju, tj. započinju svoja životna iskustva sa jednom visokom i moralnom i etičkom opredeljenošću.
Ovaj mudri pisac vrlo uspešno prevazilazi apriorno opredeljene zaključke o osnovnim moralnim opredeljenostima i upravo zato je on originalan u svom delu. On svojim junacima otvara situacije, gde ih oni kao glavni akteri sami zaokružuju i na taj način sami dolaze do željenih zaključaka. Zato je ovo delo jedno sasvim drugačije kreativno i umetničko ostvarenje, koje bez premišljanja treba odmah da se pročita. Humorni katalizatori u replikama i u narativima ovih izvanredno interesantnih kratkih priča su prava veza između dvaju najvažnijih karaktera i čitaočevih fantazija savršeno korespondira sa celom strukturom knjige.
Milutin i Milan svojom moćnom elokvencijom i nadogradnjom jednog s drugim sastavljaju mozaik paradigme nazvana „detinjstvo“. Ovi blizanci su samo fizički isti, ali nisu isti i u svojim porivima. Oni svoje dečje dane provode u otvaranju pitanja koja su od životne važnosti, tako da se idilična slika porodice pomera na jedan ironičan način koji savršeno korespondira sa modernim shvatanjem današnjeg familijarnog mehanizma. Jedan od blizanaca je dinamičniji, a drugi je misaoniji tip. U stvari, ove bazične karakteristike generišu i sve druge događaje u njihovom najbližem okruženju, koje autor modifikuje u organičenu i osmišljenu strukturu, gde se ugnezdila jedna mikrocivilizacija ovenčana aurom bezrezervne dopadljivosti.
Ova zbirka priča završava tamo gde bi verovatno trebala da počne neka sledeća knjiga – prvim koracima blizanaca u edukativne vode. Đuričkovićeva potreba da se razume svet i racionalno i emotivno, i praktično i taktilno, sliva se u jednu duboko motivisanu aparaturu od mitskih deonica koji šire saznajnu prirodu u nesvakidašnju relaciju braće blizanaca koja je, s druge strane, krajnje inventivna zato što je to korak dalje od dečjih knjiga koje tretiraju događaje iz detinjstva obične porodične šeme triju generacija – majka, otac, sin, kćerka, baka (ili deda).
Konceptualizirajući ovo epohalno delo koje, kao alhemičarska otkrića koju čuvamo u maloj flašici, Milutin Đuričković nas podseća na detinjstvo nezavršenih snova i neodigranih igara, detinjstvo koje, čitajući ove redove, jesmo okusili, ali imamo osećaj da ga nismo dovoljno iskusili i da želimo da se ponovo vratimo u taj period našeg života. Jedna slatka seta koja se pretvara u toliko jak utisak koji, kad zatvorimo stranice, pomislimo da smo za trenutak ušli u tu čaroliju otkrivanja sveta oko nas, kao i u borbu s kontradikcijama koje donosi ovovremena civilizacija.
Zbirka priča „Kako su rasli blizanci“ Milutina Đuričkovića prevedena je na više od 30 jezika u svetu i to je još jedan dokaz da ovo delo ima internacionalno obeležje. U periodu od 2011. do 2018. godine izašla su još tri nastavka: „Kakav otac, takvi blizanci“, „Blizanci i porodični cirkus“, „Blizanci i petak 13“, a uskoro izlazi i peti nastavak „Blizanci sviraju rok“, svi u izdanju Booklanda. Knjiga je dobila nagradu „Rade Obrenović“, kao i treću nagradu „Dositejevo pero“, a njeni nastavci nagradu za dečiju knjigu godine u Crnoj Gori. Duhoviti amalgam i realistični tretman na početku životnog puta blizanaca u jednoj klasičnoj srpskoj porodici vinuli su ovu knjigu u međunarodne vode, obezbeđujući joj mesto u panteonu literature kao vrlo značajno književno delo.
Autor: Dr Sašo Ognenovski
