Na koji način pomoći detetu da zavoli čitanje knjiga, pitanje je sa kojim se mnogi roditelji susreću. Afirmacija književnosti, razvijanje čitalačkih navika, kao i sposobnost razumevanja pročitanog teksta, važni su koraci u procesu odrastanja.
Uslov za usvajanje mnogih drugih veština jeste razvijanje čitalačkih navika, razumevanje teksta i izgradnja sopstvenog mišljenja o pročitanom. O značaju čitanja, pogotovo u XXI veku, govore mnoge studije i istraživanja, kao i individualno iskustvo kako odraslih tako i dece. Velika je razlika u poimanju sveta između osobe koja je usvojila naviku čitanja i one koja, zbog raznih okolnosti, nije u svom dnevnom ritmu uspela da pronađe vremena i za knjigu.
Čitanje knjiga unapređuje znanje, proširuje rečnik, poboljšava pamćenje, pozitivno utiče na koncentraciju, razvija maštu i kritičko mišljenje. Čitanje podstiče kreativnost i empatiju, ono motiviše, i ima veliki uticaj u smanjenju nivoa stresa.
Međutim, stvoriti zdravu osnovu za razvijanje čitalačkih navika, nije nimalo lak proces, pogotovo u vremenu lake zabave i pristupačnog sadržaja kojih je napretek.
- Petronela Jabučica – dobrodušna čarobnica velikog srca
- Koliko je LEKTIRA odbojna: lična istorija čitanja u đačkoj klupi
Izdvajamo nekoliko načina kako roditelji mogu podstaći dete na čitanje i razviti kod njega potrebu da deo svog slobodnog vremena posveti knjizi.
1. Čitajte deci
Čitalačke navike će se najlakše razviti ako čitanje postane deo svakodnevne rutine. To znači barem pola sata svakog dana odvojiti za knjigu. Dok su deca mala, i ne znaju da čitaju, roditelji igraju ključnu ulogu u svemu. Iako opterećeni poslom, umorni od jurnjave i obaveza, možemo odvojiti pola sata i čitati sa decom. Najbolje vreme za to je pred spavanje. Nema boljeg opuštanja od vremena provedenog u društvu svog deteta čitajući mu omiljenu priču. Koliko ovaj ritual znači detetu, toliko će i roditelja učiniti srećnijim i spokojnijim. Razgovor o pročitanom razviće kod deteta kritičko mišljenje, a roditelj će bolje upoznati svog maliašana i otkriti o čemu razmišlja.
2. Ali čitajte i sa decom
Kada nauče sva slova i usvoje veštinu čitanja, od dece se očekuje da se sama posvete izgrađivanju čitalačkog iskustva. Roditelji često pogreše i ostave dete da se samo interesuje, ili ne, za knjige. U ovom periodu školska lektira i časovi književnosti učine da priče odjednom postanu dosadne. To se dešava upravo zato što izostaje šarenilo i čitanje postaje obaveza a retko kada zadovoljstvo. Umesto suvoparnog prepuštanja nastavnom programu, roditelji mogu da ponude detetu da zajedno provedu vreme čitajući nešto novo i drugačije. Rituali iz predškolskog vremena, mogu da se razvijaju i u školskom uzrastu. Knjiga namenjena deci može biti zanimljiva i roditeljima. Ako dete pročita neku knjigu i svidi mu se, neka je i roditelj pročita. Zajedno možete pričati o pročitanom, potražiti na internetu informacije o autoru ili pročitati prikaz knjige, pa uporediti svoje doživljaje sa doživljajem nekog drugog čitaoca ili kritičara. Zajednička aktivnost može biti i ilustrovanje pročitanog ili vođenje zajedničkog dnevnika pročitanih knjiga.
3. Posetite biblioteku ili knjižaru
Zajednička poseta gradskoj biblioteci ili knjižari može da bude poseban porodični događaj u kome će se dete osetiti opušteno i važno. Kroz posetu bilioteci, spoznaće da nadohvat ruke ima ogroman broj priča koje ga čekaju, a usput će se upoznati i sa radom institucije koja može da postane bitan deo njegovog odrastanja.
Videće i da nisu sve knjige iste, da postoji razliku u književnim vrstama, žanrovima i temama, upoznaće i kako bibliotekari organizuju knjige, a možda se zainteresuje da sledeći put sam pronađe knjigu koju će čitati. Odlazak u knjižaru je poseban jer se knjige ne kupuju svaki dan, pa priprema za posetu knjižari može da uključi i traženje informacija na internetu i upoznavanje sa izdavačkim kućama.
- DEČIJA NEDELJA: preporuke knjiga za najmlađe
- Alma i sedam čudovišta: podsetnik na krhkost dečije psihe
4. Pustite decu da sama biraju knjige
Ako želite da dete prestane da se zanima za knjige, naredite mu da mora da čita i to baš ono što vi mislite da treba. Čitanje je avantura i sloboda. Nekada će dete odabrati loše napisanu knjigu, nekada će hteti da pročita ono što se vama čini ispraznim, ali dok pokazuje želju za čitanjem, pa i onoga što vi gledate kao bespotrebno gubljenje vremena, dobro je. Korekcije u izboru štiva su uvek moguće kroz razgovor i upoznavanje sa onim tekstovima koji imaju književnu vrednost. Zato je od izuzetne važnosti odabrati knjigu koja obrađuje savremene teme na književan način, odnosno one koje na savremen način govore o univerzalnim temama.
5. Spremite kutak za čitanje knjiga
Može da deluje nebitno i suvišno, ali čitanje knjiga je zanimljivije ako dete ima tiho mesto gde će se osamiti i moći da se koncentriše na tekst. Kutak za čitanje može biti u dečijoj sobi ili bilo gde u domu. Može to biti šator napravljen od stolica i ćebeta, sa lampom, ili fotelja pored prozora sa šarenim ćebetom i šoljom toplog napitka.
U zavisnosti od uzrasta i interesovanja, uloga roditelja je da pomogne u osmišljavanju enterijera koji će dodatno motivisati dete na čitanje. Police sa knjigama, posteri pisaca ili naslovnih stranica, možda scene iz filmova koji su snimljeni po knjizi, uramljeni citati i motivacione poruke, mekani jastuci i ćebad, pravi izbor lampe za čitanje – sve navedeno utiče na doživljaj i može da pomogne u tome da se čitanje pretvori u pravo uživanje i odmor.
Pripremila: Branislava Ilić
