Laza Kostić je 1864. “labuda sa Ejvona” uveo u srpsku kulturu. Brošura o prvom izvođenju u Novom Sadu i danas se čuva u Stratfordu.
Opšte je poznato da je svestrani Laza Kostić u svom burnom umetničko-boemskom životu imao dve konstante – poeziju i Šekspira. Nedovoljno je znano, međutim, da je veliki srpski poeta pre gotovo vek i po, Šekspira uveo u srpsku literaturu, pozorište i kulturu. I to preko malog grada Novog Sada.
O tom dičnom poduhvatu, u svojoj knjizi “Šekspir i Kostić u varoši novosadskoj 1864.” piše Hadži Zoran Lazin:
– U Novom Sadu, koji je tada brojao jedva 20.000 duša, student prava Laza Kostić, njegov kolega Giga Geršić i lekar Jovan Andrejević Joles, obeležili su 300. godišnjicu rođenja Šekspira – kaže Lazin. – Učinili su to dvojica studenata pravnih nauka i jedan oboleli lekar koji samo dva meseca kasnije više nije bio među živima.
Hroničari su zabeležili da Šekspirova godišnjica u Evropi nije mnogo slavljena, osim u nekoliko velikih gradova i u Novom Sadu, jedinom gradu na slovenskom jugu.
Prema prvobitnom planu, svetkovina je trebalo da bude upriličena na Đurđevdan (23. april/6. maj 1864). Kako je, međutim, za 30. april bilo predviđeno preseljenje Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, Kostić je odgodio svečanost posvećenju Šekspiru upravo za taj dan.
Tako su u Srpskoj Atini, uz pucanje prangija i jeku zvona, u istom danu proslavljeni krupni kulturni događaji – preseljenje najstarije naučno-kulturne institucije u Srba i 300. godišnjica od rođenja “labuda sa Ejvona”, genija svetske literature i teatra.
150 godina kasnije: Novosađani ovog četvrtka obeležavaju Šekspirov rođendan
U čast rođendana jednog od najvažnijih književnika svih vremena, u četvrtak, 23. aprila 2015. u 17h grupa Novosađana će se nakratko okupiti da prigodno obeleži ovaj datum, prenose mediji.
Pozvani su da dođu svi koji to žele, a okupljanje će biti održano na uglu Šekspirove i ulice Narodnog fronta, na početku Limanskog parka. Plan je da se pročita po koja rečenica iz njegovih dela.
Svečanost je priređena u hotelu “Kraljice Jelisavete”, današnjem hotelu “Vojvodina” i to je, kako je javila tadašnja štampa, bio “jedan od zaista neočekivanih i velelepnih kulturnih događaja onog vremena”.
Šekspir se, dakle, povodom svog jubileja, prvi put “oglasio” među Srbima sa tadašnje scene Srpskog narodnog pozorišta, aprila 1864, odlomkom iz “Ričarda Trećeg” u Kostićevom prevodu i režiji.
Proslava je počela uvertirom iz opere “Vilijem Tel” Đoakina Rosinija, a potom je o Šekspiru besedio Gligorije Geršić. U glavnoj tački programa izvedene su prve dve scene “Ričarda Trećeg”. Uloge su tumačili Laza Telečki, Nikola Kolarević, Ljubica Nedeljković… Za ovu priliku kostimi su iznajmljeni od plemića i veleposednika Jovana Nakoa.
Kostić je želeo da o tom događaju ostavi trajnu uspomenu, pa je krajem 1864. o svom trošku štampao brošuru na 42 stranice. Jedan primerak poslao je biblioteci u Stratford, gde se i danas čuva pod brojem 212/702. Uz neobičnu napomenu koju je dopisao bibliotečki radnik-registrator: “Naslovna strana nije na ruskom, nego na srpskom jeziku”.
Četiri prevoda
Ansambl SNP naredne, 1865. godine, igrao je dramu “Romeo i Julija”, takođe u Kostićevom prevodu kao prvo celovito Šekspirovo delo na balkanskim scenama u prevodu sa originala. Ako se tome dodaju prevodi “Kralja Lira” iz 1873. i celog “Hamleta” iz 1894. godine, dolazi se do broja od četiri Šekspirove drame koje je Kostić preveo na srpski.
Autor: Jovanka Simić
Izvor: Večernje novosti, 13. april 2015.
