33. Pesnička noć u Velestovu održaće se od 20. do 22. avgusta na više lokacija u selu Velestovo i u Ohridu. Početkom septembra u Severnoj Makedoniji biće održana još jedna manifestacija posvećena poeziji. Reč je o Skopskom pesničkom festivalu koji je osnovala Julijana Veličkovska, a čiji je cilj da na internacionalnom nivou poveže pesnike, muzičare, filmske radnike, likovne umetnike, književne kritičare, izdavače, profesore i studente, i mnoge druge radnike u kulturi.
Julijana Veličkovska je književnica i urednica Izdavačke kuće PNV Publikacije. Član je Organizacionog odbora Pesničke noći u Velestovu i osnivač Skopskog pesničkog festivala. Autorka je monografije „XX godina Pesničke noći u Velestovu“ (PNV, 2009), pesničkih zbirki „Komarci“, (2009, PNV) i „Otvorena knjiga“ (2010, PNV Publikacije) i romana „Godišnja doba“ (2014, 2015, 2017, PNV Publikacije) i dvadesetak književnih prevoda sa engleskog, ruskog, hrvatskog i crnogorskog jezika. Njene su pesme prepevane i objavljene na šesnaest svetskih jezika.
Sa Julijanom Veličkovskom razgovarali smo o predstojećim književnim manifestacijama u Severnoj Makedoniji, poeziji, uređivačkoj politici i ulozi književnosti u savremenim društvenim okolnostima.
Kao urednica izdavačke kuće koja aktivno objavljuje nove naslove, kako prevode, tako i domaće autore, kakav je Vaš utisak o regionalnoj izdavačkoj sceni: šta je dominantno u uređivačkoj politici makedonskih i regionalnih izdavača? Čime se vi rukovodite prilikom odabira književnih dela koje ćete objaviti u PNV Publikacije?
PNV Publikacije je mali izdavač, uglavnom orijentisan na poeziju, ali objavljujemo ponekad i naslove drugih žanrova. Uglavnom se u izboru rukovodimo kvalitetom tekstova i kulturnom raznolikošću autora. Želimo da donesemo poeziju na makedonski jezik iz različitih kultura. Možemo pohvaliti angažman još nekoliko izdavača koji se trude da imaju svoju uređivačku politiku koja bi se mogla nazvati nezavisnom. Nažalost, imam utisak da ovde veći izdavači samo prepisuju izdavačku politiku drugih većih srpskih, hrvatskih i globalnih izdavača. Nemam temeljan uvid u regionalnu scenu, ali od onoga što kao informacija stiže do mene, imam utisak da se ne razlikuje mnogo od situacije kod nas. Manji se trude da budu kvalitetni, originalni i nezavisni, a veliki trče za profitom.
Član ste organizacionog odbora manifestacije Pesnička noć u Velestovu. Ove godine osnovali ste Skopski pesnički festival. U čemu se ogleda uloga književnih festivala u savremenom društvu?
Književni festivali za mene predstavljaju platformu i osnovu (možemo da to nazovemo i nezavisni teren) koji su potrebni autorima, izdavačima, pa i čitaocima i svima drugima koji učestvuju u književnom životu – da razgovaraju o aktuelnim temama, da razmene iskustva, svoja gledišta, da stvaraju zajedno, da razvijaju diskusiju, kao i za komparativnu analizu dela i književnih strujanja, sa ciljem da ta kulturna razmena doprinese poboljšanju kvaliteta književnih dela, pri čemu program treba da ponudi pažljiv odabir učesnika, kako bi publika mogla da uvidi i prepozna pravu književnost.
Kakav je vaš utisak: čita li se poezija i ko je čita? Može li se odrediti mesto poezije u savremenom društvu kojim gospodari brzina, površnost čiste informacije koja se zaboravlja brže nego što se pročita ili čuje?
Poezija je postala štivo za malo onih koji imaju hrabrosti da pogledaju istini u lice. Govorim o pravoj poeziji, onoj koja u sebi sadrži slojeve i slojeve značenja. U vremenu ekspanzije šunda i kada je većina čitalaca usmerena ka literarnim bajaderama i limunadama, poezija je istisnuta i nepoštovana, za razliku od, recimo, pre pedeset godina. Socijalne mreže koliko pomažu da neke poruke stignu do određene ciljne grupe, toliko i odmažu zbog šuma informacija, sa brojnim takozvanim “Fejsbuk pesnicima”. Poznato je i to da danas svako sa minimalnim sredstvima može da ode u štampariju i objavi knjigu, pri čemu tu knjigu nisu pročitali ni urednik, niti redaktor ili lektor… Ovakva situacija organizatore kulturnih događaja navodi da izdvoje kvalitet od sve te kvazi-literature koja razjeda status današnje poezije, posebno u očima mladih čitalaca kojima treba usmerenje i pomoć u tome kako da prepoznaju šta je kvalitetna književnost, pa i umetnost uopšte.
Pesnička noć u Velestovu je ove godine posvećena poeziji Rista Lazarova, pesnika koji je prepoznat u međunarodnim okvirima. Nedavno je na srpskom objavljen prevod njegovih pesama nastalih u vreme pandemije. Da li je i kako pandemija uticala na književnost, položaj književnika i izdavačku delatnost?
Da, aktuelnost Rista Lazarova u regionu je bila jedan od razloga da upravo njegovo stvaralaštvo bude predstavljeno na ovogodišnjoj Pesničkoj noći u Velestovu i nadamo se da će festival biti uspešan i pored toga što ga već drugu godinu za redom organizujemo u uslovima svetske pandemije. Pandemija deluje i ostavlja trajne posledice u svim oblastima življenja. Prvo je bio onaj romantični zanos privilegovanih, koji su dobili više vremena za sebe u periodu izolacije i pisali o konkretnoj temi, neki uspešno, a neki neuspešno.
Ali, i pored toga što su se u tom periodu izolacije ljudi koji su ostajali kod kuće okrenuli književnosti, i nisu bili u onoj grupi neophodnih profesija koje su morale da produže sa radom u krajnje neizvesnim uslovima, po cenu njihovog zdravlja – to nije donelo pozitivan pomak. Iako je u svetskim okvirima prodaja knjiga porasla za vreme pandemije, to nije bio slučaj sa izdanjima PNV Publikacije, a čini mi se ni sa izdanjima još nekoliko malih, domaćih izdavača. Umetnici su bili, i još uvek su, zaboravljena kategorija i nisu dobili odgovarajuću podršku od institucija. Prodaja je posebno opala što se tiče knjiga domaćih autora čija su se dela najviše prodavala na književnim promocijama, koje su nažalost bile retke i sa smanjenim kapacitetom posetilaca.
Iako su ljudi imali malo više vremena prošle godine za čitanje, pandemija je ugrozila onu neophodnu komunikaciju između autora i čitalaca, književne susrete, razmenu ideja i informacija, bez kojih savremena književna scena ne bi mogla da funkcioniše kako treba, a ni da napreduje.
Kao osnivač Skopskog pesničkog festivala koji će se ove godine prvi put održati početkom septembra, naišli ste na odbijanje Ministrstva kulture, koje u dva navrata nije prepoznalo važnost postojanja jednog ovakvog događaja. Kako tumačite nerazumevanje institucija (ne samo u Makedoniji) prema programima koji nesumnjivo doprinose razvoju kulture i imaju širi društveni značaj?
U Makedoniji već dugo vremena dominira politika u svakoj oblasti, a to znači da se za ključne odlučujuće pozicije (kao ministri, direktori i sl.), pa sve do službenika, komisija, odbora – postavljaju ljudi koji će „odigrati“ za partiju na vlasti. Pri tome izuzetak je, a ne pravilo, da su na takvim pozicijama pre svega, kompetentni ljudi i ljudi sa vizijom. Vrlo često, posebno poslednjih nekoliko godina, ja se osećam kao Alisa u Zemlji čuda u kojoj vlada logika „Kraljice Srce“: sredstva i podršku dobijaju organizacije koje bele ruže oboje u crveno, a kada njihova prevara bude otkrivena, njima ne lete glave, nego se stvari relativizuju i ipak prolaze kod „porote“ koja je sastavljena od botova sa socijalnih mreža. Sva sreća, ovo je zemlja u kojoj je ostao još po neki Ludi Šeširdžija koji ignoriše stanja oko sebe i vreme u kome živi, pa čeka svoj trenutak dok u međuvremenu pije čaj i recituje svoje stihove koji izluđuju kraljicu.
Tokom trajanja Skopskog pesničkog festivala održaće se i prvi pesnički sajam knjiga gde će izdavači učestvovati sa svojim pesničkim izdanjima. Predstaviće se i 16 likovnih umetnika i grafičkih dizajnera čija su dela inspirisana poezijom. Biće emitovano nekoliko poetskih filmova, a planirano je tematsko čitanje posvećeno narodnoj poeziji i folkloru. Koja je funkcija narodne književnosti i postoji li interesovanje za narodnu poeziju? S druge strane, da li je danas, zahvaljujući novim tehnologijama olakšana komunikacija između različitih umetničkih izraza?
Na ovo ću pitanje odgovoriti osvrćući se prvo na narodnu poeziju i na folklor. U vreme kada se makedonski jezik, kao i drugi tzv. “mali jezici”, našao pod snažnom političkom i globalističkom pretnjom, na narodnu književnost gledamo kao na arhetipsku udobnost majčine utrobe u kojoj je ostao deo naše DNK, našeg identiteta, konzerviranog i sačuvanog kroz narodno stvaralaštvo, mada je ono iz nekog davnašnjeg vremena kojeg se svesno ne sećamo. Ono sto spremamo za Festival je jedna svojevrsna komunikacija sa precima, sa našim prapesnicima, putovanje napred-nazad kroz vreme i nadovezivanje na koren našeg današnjeg pevanja. Što se tiče tehnologije, to su samo alatke, a kako bismo olakšali i poboljšali komunikaciju između umetnosti, potrebno je da se njima rukuje “majstorskom rukom”. Skopski pesnički festival stremi i uvek će stremiti upravo ka tome da poveže kreativce, dajući prostor dokazanim majstorima, ali i onima u kojima gledamo potencijal da to postanu jednog dana – mladi.
Jedna od mogućih komunikacija u umetničkom izrazu između poezije, vizuelnog i muzike su upravo pesnički filmovi, pa u tom smislu, za prvo izdanje smo ostvarili saradnju sa Valentinom Baktijarević iz Srbije, autorkom šest kratkih pesničkih filmova inspirisanih pesmama učesnika. Organizatori Kineskop festivala iz Beograda su za nas odabrali šest pesničkih filmova autora iz Nemačke, Kanade, SAD, i Japana. Pesnička čitanja će se odigravati uz pratnju VIS Okrugli sto, a kao što ste najavili, planirana je i izložba slika i postera inspirisanih, ili u direktnoj komunikaciji sa pesmom svakog od pesnika učesnika. Pomoću tehnologije u uslovima kada događaji uživo mogu da se organizuju sa malobrojnom publikom, potrudićemo se i da dopremo do svih koji žele, a ne mogu da prisustvuju.
Koliki je uticaj novih medija i interneta na postojanje poezije mimo tradicionalnih okvira? Društvene mreže su postale deo svakodnevice, internet i digitalna stvarnost čine značajan deo našeg života. Šta su tzv. demokratizacija medija i društvene mreže donele dobro književnosti, a šta loše?
Socijalni mediji su ono što možemo da oslovimo kao naša “nova realnost”. Razvijaju se nesumnjivo brzo i upotrebljavaju se, i zloupotrebljavaju, na mnogo kreativnih načina. Ljudi iz kulture mogu da stalno komuniciraju sa svojim prijateljima i podržavaocima, da digitalno dele svoje radove, pa i proces stvaranja, da dopru do što šire publike i da dobiju brzi fidbek. Ali, ako se uzme u obzir da se Mreža svakodnevno dopunjuje informacijama, postoji sveprisutna opasnost da jeftini sadržaji za zabavu istisnu ono što je kvalitetno. Kao svojevrsni fenomen u književnom svetu, pored “Fejsbuk pesnika” koje sam već spomenula, tu su i “Fejsbuk kritičari”. Ljudi se razmeću svojim čitanjem uveravajući sebe i druge da ih to čini validnim književnim kritičarima, čak i kada su njihove kvalifikacije za knjige tipa “odlicna!” ili “bljak”, ili “kraj knjige me razočarao”. Živimo u eri “eksperata” iz raznih oblasti, koji sebi daju za pravo da dodeljuju raznorazne jpeg i pdf diplome za neki postignuti “uspeh” (vrlo često za materijalnu nadoknadu). S druge strane ljudi u ovo naše vreme, iskrivljeno gledaju na uspeh i na sreću. Oni žedno primaju svoju dozu instant serotonina sa svakim lajkom na mrežama. Na to, nažalost nije imuna ni književnost, i pored toga što sam ubeđena da ništa na svetu ne može da uništi pravu književnost, onu koja je čista umetnost – ideja.
I za kraj koja je uloga pesnika: usamljenička ili angažovana?
Ovaj dualizam oduvek je prisutan i smatram da su potrebne obe uloge. Iako je angažovana poezija našla čvrstu potporu prvenstveno u rokenrolu i hip-hop muzici, smatram da su individualnost i usamljenost upravo ono što čini pesnike posebnim. Ali, ako govorim najiskrenije, uloga pesnika treba da je ta koju on/ona sam/a izabere za sebe i to u datom trenutku. Pesnicima, pre svega, je potrebna sloboda, ne etikete, niti dodeljivanje bilo kakvih uloga, odgovornosti ili ograničenja.
Intervju vodila: Branislava Ilić
