U galeriji Prometej (Svetozara Miletića 16, Novi Sad) ove nedelje otvorena je izložba pod nazivom „Čudesan svet Ferenca Hodija“.
Izložba je organizovana povodom desetogodišnjice smrti velikog novosadskog umetnika, a biće otvorena do 4. februara 2022. godine. Ulaz je slobodan, uz poštovanje protivpandemijskih mera.
Ferenc Hodi je rođen 1950. u Novom Sadu. Srednju umetničku školu, smer dizajn, završio je 1971, a tri godine kasnije priredio je prvu samostalnu izložbu u rodnom gradu (1974). Godine 1983. zabeležen je njegov studijski boravak u Italiji. Tokom decenija stvaralačkog rada izlagao je na više kolektivnih i samostalnih izložbi.
Svojim, u evropskoj tradiciji, vandredno utemeljenim slikarstvom, svrstao se među najinteresantnije i najoriginalnije slikare fantastike u svetu. Njegova umetnost ravnopravno stoji rame uz rame sa dvojicom najvećih poratnih slikara iracionalnog – bečkog iluminatora Ernsta Fuksa i švajcarskog kneza crne ikonografije Hansa Rudija Gigera.
„Hodijeve slike nalik su na starinska pisma naših predaka. Čuvam i danas epistole Veljka Petrovića upućene na moju adresu: nigde slobodne margine, nigde ostvarene beline. Naseljeni sveobov znakova i slova. Očajnički signali sa broda koji tone. Kao da nije sasvim slučajno što je Halejeva kometa kojoj je Veljko posvetio antologijsku pesmu Repatica nastala takoreći sa tragedijom Titanika. Oba događaja su, uostalom, van domašaja čovekovog umeća. Stvar poučna. A za Hodija izazovna, tragična, opsesivna. Te Hodijeve lepotice sa isturenim grudima, ta nepregledna menažerija iz snova, ali i iz naših neprekidnih bekstava, ta krzna i ta panterska mrka leđa jednog košmara, sve se to sjatilo na ovim slikama da bi svedočilo o pomami utisaka. O nepregledu.“ – rekao je dr Draško Ređep.
