Izdavačka kuća Akademska knjiga je nedavno objavila tri nova izdanja. Reč je knjigama istoričara Svetozara Poštića, publicistkinje An Nive i multimedijalnog umetnika Predraga Kočovića.
Boljševici su vlast u Rusiji preuzeli 7. novembra 1917. godine, posle niza odlučnih akcija i zauzimanja Zimskog dvorca u Petrogradu. Usledio je krvav građanski rat, koji je odneo deset miliona života, dva miliona ljudi oterao u emigraciju te izazvao ogromnu glad i nemaštinu u zemlji. Obračun komunista s buržoazijom uništio je privredu i kulturu do neprepoznatljivosti.
U knjizi Sunovrat ruske kulture Svetozar Poštić obrađuje Februarsku revoluciju, Oktobarski prevrat i građanski rat, naročito Beli pokret, koji je konačan poraz doživeo 1922. godine. Autor nam daje nove uvide u propast ruske kulture u određenom istorijskom periodu – kroz opise učesnika i svedoka ove tragedije i njihovih životnih sudbina. U poslednjem delu knjige prikazan je rat protiv Crkve i vernika, koji je za cilj imao da iskoreni tradicionalnu religioznost i uspostavi veru u Revoluciju, dijalektički materijalizam i ostvarenje raja na zemlji.
Svetozar Poštić rođen je 1970. u Novom Sadu. Diplomirao je na Univerzitetu Južne Karoline na Odseku za žurnalistiku, a magistrirao na Odseku za slavistiku na Univerzitetu Ilinois u Čikagu. Doktorsku tezu iz komparativne književnosti “Apologija zemaljskog života: skepticizam, dijalogizam i perihoreza u Montenjevom eseju II:12″ odbranio je na Univerzitetu Južne Karoline. Radio je kao lektor tri godine u Litvaniji. Predaje englesku književnost na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Bavi se prevođenjem sa engleskog i ruskog jezika. Objavio je tri knjige proze i niz članaka o književnosti, umetnosti i kulturi u časopisima u zemlji i inostranstvu.
Nemoguće je, kada se pomene Rusija, izbeći stereotipnu poplavu izjašnjavanja „za Putina i protiv njega”. Kažem iskreno: daleko je od mene ideja da dam konačan odgovor na pitanje „Šta je Putinu u glavi?“, kao i da tvrdim kako Putin predstavlja „dobro“ ili „zlo“ za svoju zemlju – ni u kom slučaju ne postavljam se kao sudija – radije želim da slušam ono suštinsko, što će reći, šta Rusi imaju da kažu o tome i da pokažu kako je, ovako ili onako, taj čovek pratio njihove živote u poslednjih sedamnaest godina. Krenućemo od krajnjeg istoka, pa ćemo se popeti od evropskog dela Rusije – što je, na povratku u zemlju, odlučio da uradi Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost – pokazaćemo koji to motivi, koja osećanja utiču na izbor ruskog naroda, i zašto glasati za Putina u glavama Rusa ne znači nužno glasati za „diktatora“. Pokušaćemo da pojmimo „malu stvarnost“ u „velikoj“ i propitamo društvo kako mu izgleda svakodnevica, čemu se nada, od čega strepi, koje mesto zauzima u koncertu nacija. Ne zauzimajući strane i bez stereotipnog viđenja, želeli bismo da pokažemo pažljivu i dobronamernu znatiželju dok budemo predstavljali previranja jednog složenog i tako zanimljivog društva – rekla je o svojoj knjizi autorka An Niva.
An Niva (Anne Nivat) je publicistkinja i književnica. Priznata je specijalistkinja za Rusiju, gde je živela deset godina (do 2005). Autorka je, između ostalog, knjiga: Chienne de guerre, 2005. (Kuja rata), za koju je dobila nagradu „Albert-Londr“; Lendemains de guerre en Afghanistan et en Irak, 2004. (Sutrašnjice ratova u Avganistanu i Iraku); Islamistes. Comment ils nous voient, 2006. (Islamisti. Kako nas oni vide); Par les monts et les plaines d’Asie centrale, 2006. (Po brdima i dolinama srednje Azije); Bagdad zone rouge (Bagdad crvena zona); La République juive de Staline, 2013. (Staljinova Jevrejska republika); Dans quelle France on vit?, 2019. (U kojoj Francuskoj živimo?).
Nova knjiga priča Pregled proizvoda za kontrolu buva Predraga Kočovića dolazi nam nakon duže pauze i prethodnih knjiga, romana Spot (2008) i Žmurke (2005), koje su nam predstavile novog ali temeljnog i zrelog pripovedača, izuzetno senzibilisanog rukopisa. Kao i u pomenutim izdanjima, Kočović je i u ovoj knjizi zadržao disciplinovan jezik i rečenicu, ali s veoma profilisanom gradacijom naracije. Njegov pripovedački postupak je dramaturški znatno drugačije koncipiran i, kao vizuelni umetnik (autor je slikar po obrazovanju), može se primetiti da je otvorio novi koncept kao ciklus ili niz transparentnih vizuelnih planova ukoričenih u pripovedački mozaik. Iako je, uveren sam, posve nebitno i izlišno svrstavati knjige u žanrove, ne mogu da ne primetim da ovu knjigu nije lako klasifikovati. Pored navedenog, razlog tome je i osobenost pripovedačkog umeća i talenata koje poseduje Predrag Kočović. On o stvarnim istorijskim činjenicama i likovima piše s tako zavodljivom lakoćom da vas zaista vuče da čitate, a celokupna naracija je začinjena njegovim šarmantnim opaskama i istančanim smislom za humor. Prepoznaćete mnogo digresija, vezanih za našu noviju istoriju i tradiciju, ali vas te paralele neće opteretiti. Okretaćete stranicu za stranicom prosto zato što kroz činove ili reči svojih junaka pisac iznosi stavove sa kojima ćete se ili u potpunosti identifikovati, ili će vam otvoriti oči. Nešto poput Serđa Leonea; na pitanje zašto integralna verzija Bilo jednom u Americi traje 229 minuta, Leone je odgovorio: „Ja sam u zrelim godinama, da imam šta da gledam”. Tako i Kočović ima knjigu u kojoj će ozbiljan svet i te kako imati šta da vidi rado je čitajući – rekao je Jovan Gvero o knjizi Predraga Kočovića.
Predrag Kočović (Beograd, 1963), slikar, multimedijalni umetnik i pisac. Magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti. Svoje književne, umetničko-teorijske i društveno angažovane tekstove objavljivao je u brojnim listovima i stručnoj periodici. Objavio je romane Spot (2008) i Žmurke (2005). Živi i radi u Beogradu.
