Na ovogodišnjem Sajmu knjiga Heliks će čitaoce obradovati sa nekoliko novih izdanja, među kojima su knjige iz popularne nauke kao i prevodi savremene evropske književnosti.
Dr Stiven Novel: Vodič kroz vasionu za skeptike
U eri kada su dezinformacije i pseudonauka sveprisutne, Vodič kroz vasionu za skeptike predstavlja pravi svetionik jasnoće i razuma. Ova knjiga, čiji je autor dr Stiven Novela sa svojim saradnicima, sveobuhvatan je vodič za razvoj kritičkog mišljenja, navigaciju kroz lavirint popularnih dezinformacija i razlikovanje činjenica od izmišljotina. Sa mešavinom humora, duhovitosti i rigorozne naučne analize, autori obrađuju širok spekar tema, od teorija zavere do alternativne medicine i paranormalnih pojava. Oni opremaju čitaoce alatima za preispitivanje tvrdnji, procenu dokaza i kritičko razmišljanje o savremenom svetu. Knjiga se ne bavi samo razotkrivanjem mitova već i negovanjem mentaliteta koji ceni dokaze, logiku i skepticizam. Čitanjem ovog izuzetno zanimljivog štiva naučićete kako da razmišljate kao naučnik, pristupate tvrdnjama uz potragu za dokazima i donosite informisane odluke u svakodnevnom životu. To je neophodno za svakoga ko želi da jasnije razume turbulentni 21. vek i hrabro se nosi sa preopterećenjem informacijama koje definiše naše vreme.
U doba kada lažne vesti i sumnjive tvrdnje vrebaju na svakom koraku, knjige poput ove važnije su nego ikada. Služe kao putokaz za snalaženje u svetu u kojem su granice između stvarnosti i zabluda sve nejasnije. Bez obzira da li ste iskusni skeptik ili novajlija na polju kritičkog mišljenja, ova knjiga nudi dragocene uvide i praktične savete za doba postistine.
Mičio Kaku: Kvantna nadmoć
Nova knjiga Mičia Kakua, Kvantna nadmoć, uzbudljiva je priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke. Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima. Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti.
Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira. Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.
Karlo Roveri: Bele rupe
Italijanski fizičar Karlo Roveli je posvetio svoju karijeru ujedinjavanju ideja o iskrivljenju vremena u opštoj relativnosti i zbunjujućih neizvesnosti kvantne mehanike. U Belim rupama otkriva um naučnika na delu. Prati tekuću avanturu svog najnovijeg istraživanja, istražujući mogućnost da se sve crne rupe na kraju pretvore u bele rupe, podjednako kompaktne objekte u kojima je strelica vremena obrnuta. Roveli piše podjednako uverljivo o radu naučnika kao i o čudima svemira. Deli strah, neizvesnost i česta razočaranja istraživanja hipoteza i nepoznatih svetova, kao i zadovoljstvo koje donosi traganje za novim idejama i nepredviđenim zaključcima. Vodeći nas dalje od horizonta, poziva nas da iskusimo groznicu i nemir nauke — i čudan i zapanjujući život bele rupe.
Igor Rudan: Zao zrak
Sa nadahnućem pripovedača i metodičnošću naučnika dr Igor Rudan beleži upečatljive, poučne i predivno stilizovane priče o medicini, nauci, istoriji i filozofiji globalnog zdravlja. Zao zrak opisuje neka od ključnih istraživanja i prodora u medicini, biohemiji, genetici, neuronaukama i farmakologiji. Takođe nam pruža uvid u radove i motivaciju mnogih naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu.
Igor Rudan (rođen 1971. u Zagrebu), profesor je na Univerzitetu u Edinburgu, gde je takođe i direktor Centra za globalna zdravstvena istraživanja. Autor je više od 500 naučnih radova, nekoliko naučnopopularnih knjiga i dokumentarne serije Preživljavanje snimljene za BBC.
Kristijan Hajgens: Kosmoteoros
Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629-1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.
Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, Kosmoteoros je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjevekovnog znanja i novog doba. Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprostavljeno vladajućim religioznim dogmama. Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima.
Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. Kosmoteoros je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla. Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno serijom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.
Kosmoteoros je prva knjiga u seriji izdanja od značaja za kulturu nauke, koju u javno-privatnom partnerstvu izdaju Heliks i Institut za fiziku u Beogradu, prvi institit od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Sara Bom: Sedam crkvenih tornjeva
Roman Sedam crkvenih tornjeva, irske autorke Sare Bum, novi je naslov u okviru edicije Ekvilibrijum(i). Čitaoci će imati prilike da ga čitaju u odličnom prevodu Vladimira D. Jankovića.
Bel i Saj su gradska deca, rođeni i odrasli na asfaltu. Upoznaju se kao dvoje mladih ljudi koji svoje dotadašnje živote žele da zamene novim, zajedničkim. Iznajmljuju kuću u nedođiji, napuštajući, mirno i bez drame, svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Rečenica „život čine sitnice“ u njihovom slučaju poprima novo značenje: njihova svakodnevica i jeste sačinjena sve iz samih sitnica, koje vremenom počinju da se troše, trošeći i ovaj par, koji živi bez prave strasti, bez prave ideje, bez pravog cilja. Taj život nije ni uzbudljiv ni idiličan, ni dosadan ni neizvestan. Ali vremenom ih udaljava od sveta, prekrivajući njihove dane i noći neosetnim pokrovom tihe tragedije, u senci planine, zapravo glavne junakinje ovog dela, njima nedokučive i neosvojive…
Sara Bom (1984) ispisala je minuciozno, mikroskopski detaljno štivo koje ostaje kao svedočanstvo o jednoj neočekivanoj nesreći – nesreći koja se živi udvoje. Roman Sedam crkvenih tornjeva četvrti je u njenoj već respektabilnoj bibliografiji. Dobitnica je brojnih uglednih književnih nagrada.
