Tomislav Osmanli, Iza ugla, Albatros plus, Beograd, 2017
Roman „Iza ugla“, čiji je autor makedonski pisac Tomislav Osmanli, je ono što se modernom terminologijom naziva prikvel njegovog najboljeg i najnagrađivanijeg dela, romana „Dvadeset i prvi“. Naravno, tu se radi o nadolazećim tenzijama kod svih oko toga što će nam doneti taj famozni dvadeset i prvi vek, stoljeće od kojeg evo već odbrojavamo osamnaestu godinu. Ovaj roman koristi isti recept i ima isti tekući razvoj priče (tačnije priča), ali se razlikuje po tome što je u romanu „Iza ugla“ rigidnost očitija i slojevitija.
Naime, nekoliko priča koje se prožimaju odbrojavajući vremenski period od nekoliko hiljada godina donose vivisekciju haosa koji nam autor predočava da se najviše odigrava u našim glavama. U našim nerazumevanjima, nedorečenostima, tajnama i lažima. Svetski antropolozi s pravom govore o ovom veku kao o veku laži, a pisci i drugi umetnici zalaze u utopijsku dubinu neljudskosti čiji miris već počinjemo da osećamo i svim damarima svakodnevnog života.
Naslov romana je univerzalan, dinamičan i posve izvanredan. „Iza ugla“ je ono što nam se, ustvari najviše dešava u životu. Ma koliko da planiramo i maštamo o pozitivnim promenama u našem životu, ipak nešto stoji „iza ugla“ i: ili nam kvari planove, ili nam daje ono s čime ne možemo da živimo.
Prostor gde se dešava ovo nesvakidašnje delo rasteže se od Sjedinjenih Američkih Država, preko balkanskih država (najviše Makedonija i Srbija) pa sve do Rusije. Obuhvata traumatske događaje kao što je NATO bombardovanje, albanski egzodus sa Kosova, ili makedonske traume inicirane tranzicijskim bolestima države nastale posle raspada Jugoslovenske federacije. Likovi tih devet priča koji se prožimaju sa fantazmagorijom slavnih predaka kao što je Pitagora, i sa povremenim pojavljivanjem preminulih mudraca i intelektualaca kao što je slavni Vitgenštajn otvaraju bolne tačke civilizacije koja ni izdaleka nije spremna da se suoči za izazovima dvadeset i prvog stoljeća.
Prokletstvo mržnje i redundantnost hipokrizije otvara vrata demonskom preplitanju likova, a njihov tragizam nije samo predupređenje za opasnost ulaženja u vek samoće, nego i jedna filozofija meta-ikonoklastike koju nametnuta virtuelnost u komunikacijama servira kao način življenja sa dalekosežnim posledicama. Sekopska familija koja svoj životni tok provlači od memorabilija Strahila Koneva pa sve do njegovog ambicioznog Gordana kojem dosluh za novim medijima zagorčava izvesni Džozef Kovaček, jedan od činilaca kampanje NATO-a sa Avijana na Srbiju, Amerikanac sa češkim poreklom koji tačno preko satelita otrkiva svoju nevernu ženu koju beskrajno voli. NATO kampanja je kobna za jadnog Besmira Mustafaja dok sa druge strane nesrećni profesor nacrtne geometrije Nikola Kokinovski boreći se sa posledicama razvoda postaje Niko Okin duboko prožimajući filozofiju slavnog matematičara i filozofa Pitagore u svoj način mišljenja.
U ovim ljudskim raskršćima koji na mnogo suroviji način podsećaju na izvanredni film Roberta Altmana „Kratki rezovi“ (Shortcuts) otvaraju se krateri neizbežnog i fatalnog nerazumevanja, filozofije načina života u veku koji skupo plaćaju svi koji svoj život polažu u taj žrvanj postajući samo broj ili možda čak ni to. Postkomunisitički intelektualci koji ulaze u taj sumanuti brojčanik, dvadeset i prvi vek, određuju ovom veoma kompleksnom romanu koordinate narativa gde se ljudske relacije kreću od istorijske i drevne mudrosti pa sve do ovozemaljske hedonističke opskurnosti. Memorabilija koja se najviše pojavljuje u damarima skopskog urbanog miljea konstruiše jedan drugi način opisivanja konstelacije novog veka nastalog na pepelu starih i dobro proverenih, ali i praktičnih načina promišljavanja sveta koji se oslikavaju i preko religijskog konteksta u arhetipima arhitekture, koja se, u tim bolnim prelazima u novo stoleće intenzivno ruši otvarajući jednu divljačku aparaturu ispod otrovne glazure mirovnog aktivizma.
Roman „Iza ugla“ opisuje događaje povezane sa sudbinama ljudi različitih provenijencija – običnih seljana, gradskih intelektualaca, evropskih dramaturga, ekonomskih emigranata, militantnih časnika koji plaćaju vrlo skupu cenu tražeći svoj mir, svoj životni raj koji je, čini se vrlo daleko i oni na žalost uvek ostaju praznih ruku. Tomislav Osmanli vrlo pametno ovih devet narativa povezuje sa jedne strane sa istorijom preko duhova slavnih mudraca, a sa druge strane sa budućom filozofijom virtueliteta preku kompjuterskih obmana i nedoslednosti, gradeći štivo koje podseća na književnu rapsodiju sa odlično razrađenim kontrastima sreće i očaja, rađanja i smrti, kao i sa bojama patnje i radosti.
Naslov „Iza ugla“, ovom kratkom i veoma indikativnom sintagmom, jednostavno baca u oči čitaocu tenziju koju on oseća u svom najtananijem osećajnom damaru. To nije jednoslojna tenzija određena samo pričom, nego je tenzija koju svi mi osećamo unutar nas samih, strah od smera po kome ide naša sudbina, a kojeg nismo svesni, čak i ne znamo gde će biti kraj naše životne priče. Sve u svemu jedan izuzetno komplikovani literarni fragmentarizam sa doslednim povezivanjima ljudskih sudbina i događaja, rekao bih, sjajan romaneskni „egzil“ u večnost. Kažem „egzil“ samo zbog prokletstva, nadvijenim nad likovima, kojeg Tomislav Osmanli izvanredno pretvara u filozofsku poruku dostojnu velikog pisca.
Autor: Sašo Ognenovski