Ivana Dimić dobitnica NIN-ove nagrade: “Pisci su mirni ljudi”

Dobitnica 63. NIN-ove nagrade za najbolji roman godine je Ivana Dimić za roman “Arzamas”, u izdanju Lagune, saopštio je, kao i svake godine, sredinom januara žiri.

U najužem izboru za nagradu bili su i Vladan Matijević za roman “Susret pod neobičnim okolnostima” (Laguna), Vladimir Tabašević za roman “Pa kao” (Laguna) i Vladislav Bajac za “Hroniku sumnje” (Geopoetika). Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri u sastavu Božo Koprivica (predsednik), Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić.

Autorka nagrađenog dela Ivana Dimić rekla je da je “Arzamas” jednostavna priča o dementnoj majci koja umire i ćerki koja je čuva, navodeći da je nesvakidašnja i zanimljva forma romana koji predstavlja priču o tom da je ljubav jača od smrti.

“Forma romana je zanimljiva i nesvakidašnja, budući da je to mozaik dijaloške forme koja se smenjuje sa proznom formom. Ako se dijaloška forma tiče horizontale – banalnog življenja, a vertikala – prozna forma tiče se metafizike razmatranja u samoći o smrti, ljubavi, bolesti, onda od početka do kraja imate razapinjanje glavne junakinje na jedan krst koji se pravi od te forme – od horizontale i vertikale”, rekla je ona.

Istakla je da je reč “Arzamas”, koji je grad u Rusiji u kojem su naučnici pravili atomsku bombu, uzela za moto jer je priča o bolesti i smrti, priča o “arzamaskom užasu” u kojem se nalazi ćerka koja čuva bolesnu majku.

“Viktor Šklovski kaže u teorijskoj knjizi o Tolstoju – ‘Energija zablude’: Grof Tolstoj je otišao u Arzamas da kupi imanje i skoro kad se dogovorio s trgovcem ostao je tamo da prespava, a u sred noći ga je probudio užas i smrt mu je na uvo šapnula – to se ti mene plašiš. Šklovski komentariše da su sreća i smrt ‘arzamaski užas'”, objasnila je ona.

Ivana Dimić. Foto: G. Srdanov / RAS Srbija

Član žirija Mihajlo Pantić je obrazlažući odluku rekao da roman “Arzamas” tematizuje jednu od osnovnih egzistencijalnih relacija – odnos kćeri i majke.

“Taj i takav odnos je u srpskoj književnosti retko kada izdašnije i umetnički uspelije obrađivan. Pripovedanje u ‘Arzamasu’ teče smenom dramskih, dijaloških i proznoeseističkih pasaža, dok se u dramskoj kolokvijalnoj formi i njoj imanentnoj graničnoj situaciji predočava sva složenost ljubavi dva bliska, a tako različita bića, od kojih je jedno u zenitu, a drugo na kraju života”, rekao je on.

Pantić je kazao da se u romanu promišljaju ključna egzistencijalna pitanja u misaonoj i simboličkoj vezi sa glavnom pričom, navodeći da roman “Arzamas” ispripovedan svedenim i dramski ekonomičnim načinom u stalnoj smeni komičnog, apsurdnog i setnog tona roman postepeno prerasta u “proznu fugu” o ljubavi i smrti.

“Prozna fuga o ljubavi i smrti u kojoj je ljubav uprkos smrti ona sila koja iskupljuje i osmišljava sam život”, rekao je on.

Članica žirija Tamara Krstić ocenila je da je nije lako “živeti i pisati na premisama jednog sveta kog više nema i u onom svetu u kojem ništa više ne važi “.

“Odabrana knjiga Ivane Dimić je dokazala da je jezik jedino prisustvo ukorenjenosti u stvarnost, a da je jezik taj kojim se oblikuje najviše književnost”, rekla je ona i pohvalila roman Vladimira Tabaševića “Pa kao”.

Ivana Dimić rođena je u Beogradu 1957. godine. Autorka je pet knjiga kratkih priča, drama i TV scenarija.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine Dobrici Ćosiću za roman “Koreni”.

Na pitanje novinarke u razgovoru za B92 šta je zadatak intelektualne javnosti, ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade je odgovorila:

Moj zadatak nije da pokrećem ljude govorom, nego pisanom reči. Ako dobro napišem ono što pišem, ako tu ima istine, to je od mene toliko što se pokretanja bilo kakvih misli i ideja kod ljudi tiče. Ja nemam drugi zadatak, pisci su mirni ljudi, sede u tišini kod kuće. Strašno smo pobrkali stvari, jedno vreme smo se bavili pretežno politikom. Ja sam završila svetsku književnost i literaturu, pa se pitam – kakve to veze ima sa politikom? Ja sam samo pisac. Politika me nikad nije interesovala, nisam se nikad time bavila. Mene zanima ono fino tkanje od kojeg se sastoji književnost, zanima me reč, a ne aktuelna stvarnost. Pritom moram da istaknem da ne postoji vest koju neću saznati u roku od dva dana, koliko god budem bila izolovana. Uvek će se naći neko da, na primer, u prodavnici prokomentariše šta se dešava.

Izvor: B92.net

Podelite sa prijateljima:
Share