Irena Jekić rođena je 1983. godine u Čačku. Diplomirala je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Posle završenih osnovnih studija edukovala se u psihoterapijskom modalitetu transakciona analiza. Sertifikovani je praktičar transakcione analize, trener emocionalne pismenosti i terapijskog pisanja. Piše prozu i poeziju. Živi i radi u Beogradu.
Oklopnik
njega ne interesuje psihologija
ne čitamo iste knjige
za poeziju koja se ne rimuje
kaže to nije poezija
mene ne zanima broj obrtaja motora
vozačku imam, sredili su da dobijem
za kacigu i bajkerku
nekad sam prevrtala očima
ne interesuje me njegova muzika
koju ne razumem od buke
njega ne zanima moj gramofon
ni šuštanje starih ploča
ipak sedimo jedno do drugog
i ćutimo
sa zanimanjem biologa
koji gleda vilinskog oklopnika
Držim tvoje srce
nežno s obe ruke
da ga nikad ne ispustim
malo srce, hladno,
promrzlo poput vrapca
na mršavoj grani breze
Ostaću sama
ne mogu više da čekam bat koraka
prvi sprat, drugi, ne zvoniš
ne moraš jer čekam na špijunci
Erinije
oprosti mi ljubavi-mesaru,
jednom si bila ona prava,
sad plaćam sopstvenim mesom
kidaš me na komade
uklanjaš mršave kosti
sečeš domali prst
na kome nikada neće zasijati burma
Crna kutija
možda to nije ljubav
ova tuga što ne prolazi
dok mislim na nas
sve je ostalo u crnoj kutiji
čuvaru našeg pada