Igor Marković rođen je 15.05.1988. Pesnik i kolumnista. Bio je jedan od urednika radio i internet magazina o savremenim trendovima urbane kulture Provera Mikrofona 016 u periodu od 2005. do 2012. Objavljivanjan u periodici – PoezijaSRB, Bookche, Kvaka, Slovoslovlje, Tok, Kazaljka, Suština Poetike, Caš Prirode, Booke.hr, Pomak, Čovjek-Casopis, Žig Info, Sedma Sila, Zeleni Konj, Impuls, SiZ, Portal Strane, ResPublika, Žeravice, Buktinja… Autor audio zbirke poezije za slabovide i osobe sa oštećenim vidom Kad reči ožive, naracija – Mile Vasiljević (Bookche 2024). Nagrađivan od strane Lyricom cluba za najbolju pesmu autora 2023. godine po izboru publike. Prva zbirka poezije u štampi Pravo na repliku.
(S)MISAO
Ne da se u pripitomljenje
Ni da vaputa u isti gaz
Ili presahne
Ili preplavi
Ti je juriš pod kamenčugom
Ona u dumelj gnezdo svije
A ni tuđa neće u dlanove
Da je preturiš u svoj džep
uplaši se i uzleti
Vrag bi znao
šta se to po hartiji premeće
I pesnikom gospodaruje
PTICA
I
Probudio me aplauz žive ptice nad hipotenuzom krova
Krilima se oslanjala na vazduh
perjem podupirala nebo
Kada bi zastala
potonula bi u sebe
II
Ptica ne ume da hoda
Ona kljunom prenosi prazninu
sa jedne strane na drugu
Ima celo nebo pod sobom
I celu zemlju nad sobom
A Između je ništa
III
Govori se za pticu
kada sleti na dlan kuće
Poslednja, živa ptica
preotme dah iz grudi pokojnika
Uroni kandže u živo meso
I nadmudruje se sa vetrom
Kao što se i smrt od začeća
neprekidno sa životom nadmeće
IV
Često se za stolom govori zmijskim jezikom
Čupa perje i stavlja pod jastuk za sreću
A otrov za najdraže i najcrnje čuva
Pitanje je:
Da li se tako ptica po perju poznaje
A čovek po besedi ili blagoslovu
PRIPOVEDA SE
Pripoveda se
Umiljato jagnje dve majke sisa.
I stigne prvo
svojim runom da zaliči na oblak,
najbolje travke zubima kosi
I prvo nož grlom nahrani
Te na šiljak kožu za kožuh nabere
A ako se ipak samo ovcom učini
Kurjaci ga odnesu
SVI MOJI HEROJI
Svi moji heroji su mrtvi
Pregrizla ih narav
Pokopalo razočarenje
Odstrelio pogled
A bili su ljudine
kakvih nije bilo nigde
Ni na staklenoj pučini rose
i srebrnoj populopti čiode
Zašto su želeli da postanu smrtni
Verovao sam maštom
iz sveg glasa u njih
I šta će dete sa bojankom u torbi
ako nema svoje heroje
Igračke bivaju đakonije
Snovi krpljene lutke
Igra besmisla sa
pokvarenim ljudima na navijanje.
