Nedavno je u izdanju Derete objavljen prevod romana Bestidna noćna ptica čiji je autor Hose Donoso, jedan od najnačajnijih predstavnika hispanoameričkog buma. Knjigu je sa španskog preveo Branko Anđić.
Knjigu Bestidna noćna ptica Bunjuel je okarakterisao kao „remek-delo”, a Fuentes kao „jedan od velikih romana, ne samo Latinske Amerike već i našeg vremena”.
Jedno od najvažnijih dela latinoameričke književnosti XX veka hermetična je i uznemirujuća studija identiteta, društvene dekadencije i potisnutih slojeva ljudske psihe.
Kroz fragmentarnu i često nepouzdanu naraciju, roman prati protagonistu Umberta Penjalosu, nesvršenog studenta prava, pisca-početnika, sekretara jednog moćnika, koji proživljava poslednju godinu života u zadužbini ugledne porodice Askoitija. Ekspresivne slike romana opsesivne su predstave njegovog šizofrenijom oštećenog mozga, koji ne mari za prostorni niti vremenski kontinuitet, ali kroz njegovu iskrivljenu perspektivu, ludilo, deliričnost, odbijanje kauzalne razložnosti, projektuju se slike realnih društveno-političkih prilika. Donoso vešto briše granice između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih stvarnosti svojih likova, uvodeći čitaoca u lavirinte identiteta, sećanja, trauma i fantazije, unutar sveta osuđenog na propast. On majstorski prikazuje raspolućenost identiteta I otkriva mračne, gotovo demonske slojeve ljudske psihe, stapajući društvenu kritiku sa dubinskom introspekcijom. Ptica nemilosrdno razobličava trulež i dekadenciju društva u gotovo svim njegovim manifestacijama – od raspada zemlje i duhovnog i fizičkog sunovrata naroda, do postepenog urušavanja čileanske aristokratije.
Bestidna noćna ptica je mračno, lavirintsko, barokno delo koje nas uvlači u „negativ […] čitavog sveta”. Roman koji iz mraka potisnutog, dekadentnog i fragmentarnog razotkriva suštinske krize savremenog čoveka.
Hose Donoso (1924–1996) je čileanski pisac, novinar i profesor. Jedan od najznačajnijih predstavnika hispanoameričkog književnog buma (boom latinoamericano).
Rođen je u Santjagu, u imućnoj porodici intelektualaca. Po završetku studija u rodnom gradu i na Prinstonu, radi kao profesor engleske književnosti na Katoličkom univerzitetu u Santjagu, a potom se zapošljava u časopisu Ercilla. Predavao je na univerzitetima Ajova, Prinston i Dartmut. Mnogo godina proveo je u samonametnutom egzilu u Meksiku, Sjedinjenim Državama i Španiji. Iako je šezdesetih godina iz ličnih razloga napustio svoju zemlju, posle 1973. izjavio je da je njegovo izgnanstvo bilo i oblik protesta protiv Pinočeove diktature. U Čile se vratio 1981. i tamo živeo do smrti.
Svoje stvaralaštvo započeo je kratkim pričama i pripovetkama objavljenim u zbirkama Veraneo y otros cuentos (1955) i El charleston (1960). U romanu Coronación (1957) obrađuje teme društvene dekadencije i raspada buržujskog sveta, koje će biti njegove opsesivne teme i u narednim romanima, Este domingo (1966) i El lugar sin límites (1967). Vrhunac Donosovog stvaralaštva i jedno od remek-dela hispanoameričke književnosti jeste roman El obsceno pájaro de la noche (Bestidna noćna ptica, 1970). O sopstvenom doprinosu prodoru hispanoameričke književnosti i njegovom međunarodnom uspehu pisao je u knjizi eseja Historia personal del boom (1972). Od ostalih dela izdvajaju se Tres novelitas burguesas (Tri buržujska romančića, 1973; „Dereta”, 2024), roman Casa de campo (1978), La misteriosa desaparición de la marquesita de Loria (1981), El jardín de al lado (1981), Cuatro para Delfina (1982), Donde van a morir los elefantes (1995), El Mocho (posthumno, 1997) i druga.
Dva puta je bio Gugenhajmov stipendista, a među brojnim priznanjima koja je dobio su i nagrada PEN/Fokner, Nagrada španske kritike, nagrade „Mondelo” i „Rože Kajoa”, kao i najveća književna nagrada Čilea, Nacionalna nagrada za književnost.
„Donoso, kao što sam dugo verovao, pripada onoj maloj skupini pripovedača koji pišu ne za region, već za ceo svet: gigantsko remek-delo.“ — Kurt Vonegat
„Donoso je jedan od najznačajnijih savremenih pisaca na španskom jeziku.“ — Mario Vargas Ljosa
„Jedan od velikih romana ne samo Latinske Amerike već i našeg vremena.“ — Karlos Fuentes
