Izdavačka kuća Heliks na Sajmu knjiga u Beogradu predstavlja knjige objavljene u prethodnom periodu, kao i nekoliko važnih naslova koji će se prvi put naći pred čitalačkom publikom.
Roman A Babukar je išao prvi italijanskog pisca Đovanija Dozinija koji je ove godine gost Sajma knjiga, moderna je priča o četiri mladića iz različitih afričkih zemalja koji su se jednog leta zatekli u Peruđi u potrazi za lepšim, neuhvatljivim snom. Priča prati njihove živote tokom dva dana ispunjena tihom tenzijom.
Rastrzani između nade da će zahtev za azil biti odobren i anksioznosti da će biti odbijen, kreću na kratak put do Jadranske obale. Putovanje je ritmički zbir susreta, opsesija i fluidne veze sa italijanskim jezikom, zajedničkim za sve likove, a nužnim za snalaženje i opstanak. Za roman A Babukar je išao prvi Dozini je dobio prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost 2019. godine.
Glavna junakinja romana Staklena bašta rumunske autorke Tatjane Cibuleak prvih sedam godina života provodi u internatu za napuštenu decu, a onda je usvaja žena neobičnog zanimanja. Tamara Pavlovna bavi se skupljanjem i prodajom staklenih boca, i u posao odmah uvodi svoju mladu štićenicu. U svetu koji nestaje, u metežu perestrojke, moldavska devojčica raste u svom mikrokosmosu, još tamnijem od pretećeg kosmosa novog svetskog poretka. Protagonistkinja romana Staklena bašta ima svoje Ja, iako nema ime. Od početka do kraja čitanja nećemo saznati kako se zove, ali njena anonimnost nije plod ni sramežljivosti ni prikrivene nadmenosti.
U njenom svetonazoru nema mržnje, iako nije okružena ljubavlju. S jednakom neozbiljnošću i jednakom zabrinutošću ona osmatra pojave i u svom neposrednom okruženju, ali i u širem društvenom, pa i globalnom kontekstu. Kao mlada i jetka svedokinja unutrašnjeg raspada jednog pustošnog socijalnog ambijenta, ona svoju oporost ume da prenese i na viši nivo, koji je, opet, i politički, ali i ljudski, svakodnevni: „Jer šta, zapravo, znači glasnost? Kada psuješ u trolejbusu. Kada prijaviš policiji komšiju koji prodaje alkohol.“ Devojčica i devojka koja konstatuje da se „suviše ženskih stvari dešavalo oko mene“, podneće dve krupne žrtve: neuzvraćenu ljubav intrigantnog profesora Radua, znatno starijeg od nje, i misteriozno „silovanje pod brezom“, tešku ranu koju će ona sa sobom poneti naoko lako, kao jednu od bezbrojnih ogrebotina iz vremena preranog sazrevanja, ne razrađujući najbolniju temu, ostavljajući čitaocima da, u meandrima njene pripovesti, traže sopstvene rukavce i režiraju najdramatičnije i najtragičnije epizode.
Cinične teorije je pronicljivo i hrabro napisana knjiga, u kojoj Helen Plakrouz i Džejms Lindzi dokumentuju evoluciju dogme koja oživljava te ideje, od njenih nezgrapnih početaka u francuskom postmodernizmu do usavršavanja unutar akademskih oblasti njenih aktivističkih zagovornika. Danas je ova dogma prepoznatljiva koliko po svojim posledicama, kao što je kultura otkazivanja (engl. cancel culture), toliko i po svojim načelima koja glavnostrujaški mediji prečesto prihvataju kao aksiomatska: znanje je društveni konstrukt; nauka i logika su alatke za ugnjetavanje; sve ljudske interakcije su poprišta ugnjetavačke igre moći; a jezik je opasan. Kako Plakrouzova i Lindzi upozoravaju, nesputano bujanje ovih antiprosvetiteljskih uverenja predstavlja pretnju ne samo za liberalnu demokratiju već i za samo moderno društvo.
Do kraja vremena je istraživanje Brajana Grina o kosmosu i našem naporu da dopremo do njegove suštine. Grin nas vodi na putovanje kroz vreme, od našeg najtananijeg shvatanja začetka kosmosa, do najbližeg uvida koji nam nauka može pružiti o njegovom kraju. Autor istražuje kako su život i um iznikli iz prvobitnog haosa, i kako naši umovi, u nastojanju da shvate sopstvenu prolaznost, tragaju za različitim načinima da daju značenje iskustvu: u pripovedanju, mitu, religiji, kreativnom izražavanju, nauci, potrazi za istinom i našoj žudnji za bezvremenim, neprolaznim.
Kroz niz povezanih priča u kojima opisuje zasebne ali međusobno prepletene slojeve stvarnosti – od kvantne mehanike, preko svesti, do crnih rupa – Grin objašnjava kako smo dospeli ovde, nudi jasniju sliku o tome gde smo sada, i daje jasniji uvid u to kuda smo se uputili.
Božja jednačina je novo delo poznatog fizičara i popularizatora nauke Mičia Kakua. Kad je Njutn otkrio zakon gravitacije, objedinio je načela po kojima se vladaju nebo i Zemlja. Od tada su naučnici smeštali nove sile u sve grandioznije teorije. Ali verovatno je izazov nad izazovima uspeti u monumentalnoj sintezi dve preostale teorije – teorije relativnosti i kvantne teorije. To bi bilo vrhunsko postignuće nauke, temeljno stapanje svih sila prirode u jednu divnu, veličanstvenu jednačinu kojom bi se razrešile najdublje misterije u nauci: Šta se dogodilo pre Velikog praska? Šta se nalazi s one strane crne rupe? Postoje li drugi kosmosi i druge dimenzije? Je li moguće putovanje kroz vreme? Zašto smo ovde? Kaku nudi objašnjenje za snažnu protivrečnost koja pogađa ovu teoriju i zbog koje slavni dobitnici Nobelove nagrade zauzimaju suprotna stajališta. Priča o toj teoriji je uzbudljiva, a zalog je ništa manje do naše poimanje kosmosa.
Paradoks necepanja atoma je treći deo edicije dr Milana M. Ćirkovića (zajedno sa Artefaktom za svemirsko putovanje i Opštom teorijom žirafa). Pred čitaocima je knjiga izuzetne književne snage i britkog promišljanja o naizgled jednostavnim i zabavnim umetničkim kreacijama. Predstava o malecnom nebeskom telu, koje je samo jedno od strahovitog mnoštva u neverovatnom prostranstvu, a naseljeno je malecnim bićima sa ego-manijakalnom predstavom o sopstvenoj mentalnoj veličini i važnosti, zasigurno poprima razmere parodije kada se stvar sagleda na taj način, iz kosmičke perspektive. Paradoks necepanja atoma usmeren je ka naglašavanju upravo ove perspektive i to na originalan način – analizom obilja naučnofantastične literature, kultnih filmova i televizijskih serija. Ćirković nudi i značajno dublje povezivanje SF sfere ljudskog uma sa temeljima nauke, čak i epistemologije. Uporedo sa ekstenzijom bioloških „zakona“ na čitav svemir, on zalazi duboko u problematiku filozofije nauke i njenog suštinskog konzervativizma kroz jasnu kritiku dogmatskog načina mišljenja na koji i nauka nije imuna.
Cilj ove knjige je da osvetli ono najveće pitanje: gde su svi? Velika tišina predstavlja detaljno, logično, nepristrasno i preko potrebno istraživanje jedne od najfascinantnijih kontroverzi ove (ili bilo koje druge) ere.
Paralaksa: Vodič za razumevanje stvarnosti je zbirka kratkih priča Bojana Džodana o važnim temama iz oblasti nauke, istorije civilizacije i filozofije. U knjizi su sabrane 124 priče koje pokušavaju da pomere naš pogled na neke interesantne fenomene i time doprinesu razumevanju sveta u kome živimo. Kako nam pogled na činjenice iz drugog ugla može doneti potpunije shvatanje sveta? Kako da razlikujemo nauku i pseudonauku? Da li nas homeopatija može izlečiti? Kako je lansiranje prvog satelita za prenos televizijskog signala uticalo na dizajn fudbalske lopte? Koje tehnike koriste vidovnjaci da bi nas ubedili da znaju o nama više nego što smo im sami rekli? Da li voda zaista pamti? Zašto još uvek nisu iskorenjene male boginje? Kako je moguće da su otac i sin dobili Nobelove nagrade za potpuno drugačije viđenje stvarnosti? …
- Kompletnu ponudu Heliksa možete pogledati na >> sajtu ove izdavačke kuće
Nova knjiga dr Zorana Radovanovića Kovid 19 je aktuelni, sveobuhvatni i detaljni prikaz pandemije Kovida 19. Čitaoci će u ovom delu pronaći precizno i jasno formulisane odgovore na različita pitanja iz brojnih medicinskih oblasti u vezi sa infekcijom novim koronavirusom, od virusologije i imunologije, do epidemije i vakcinologije.
