Helena Kalinče piše priče i pesme. Po zanimanju je nastavnica maternjeg jezika. Objavila je zbirku pesama Bajka o Anđeliji u izdanju IK Presing, 2017. Prva pesma u ovom izboru je do sada neobjavljena, dok su druge dve preuzete iz autorkine zbirke.
Ostani kod kuće i čitaj!
Bez straha
Čekamo nevoljno dan, sebi obećan
savršeno izmeren grcanjem vere,
sa tačkom usijanja u tišini nesanice,
sa željom pregoreloj od čekanja
da ne budemo korak otkinut od svog vlasnika,
ni bezvoljno ispredena uspavanka
što bdi u zarđalim olucima.
Bez straha čekamo dan,
da ulovimo sopstvenu javu ogoljenu do dečije kože,
sa nadom da ćemo videti svoje lice
u hladnoj kapi kiše.
Volim te do neba
Rekla si da me voliš do neba…
Toliko visoko si mogla da skočiš
samo jednim otkucajem srca.
Tvoja staza miriše na bosiljak i med,
pokorila je kišu i šumske tugovanke
i tu gde si ti prošla
nema zarobljenih kula,
nema bisernih strepnji.
Tu belina oblači belinu
i svetlo osveštava tamu.
Trebalo je da te čuvamo
kao sveto zrno iz rajskog vrta,
kao najmanju munju u svemiru
što je htela da u jednom danu
pretrči svet,
kao sladak žubor nedostižnih,
planinskih potoka.
Trebalo je…
Jednoga dana
Jednoga dana će čovek čoveku
biti zvezda
i škrgut besa zameniće
pesma grlenog izvora
i zora će se roditi bez jauka;
sunovrat dobrote tada neće biti
mrak koji je zaključao
poslednja pristaništa.
Jednog dana će čovek čoveku
postati zemlja rodna,
a ne lutalačka,plačna
i škripu kremena i mača
zameniće hod po osmehu sunca
i dečijim vidicima.
Sve će se promeniti
kad srca ne budu kamenolomi jalovi,
kad u njih ušetaju svici milosti,
kad polomljeni satovi u oku večnosti
otkucaju sekund oproštaja.
Jednog dana kada se čovek
pomiri sa nebom.
