Prvo ilustrovano izdanje Hazarskog rečnika na ruskom jeziku – Хазарский словарь : роман-лексикон в 100 000 слов : андрогино изданиe – urađeno je na osnovu bibiofilskog bugarskog izdanja ilustrovanog grafikama Jasena Panova, saopštila je IK Dereta. Roman je sa srpskohrvatskog prevela Larisa Saveljeva.
Hazarski rečnik ‒ roman leksikon u 100.000. reči (1984) preveden je do sada na preko trideset jezika. Kao najbolji roman u Jugoslaviji 1984. dobio je NIN-ovu nagradu, kao i nagradu „Roman decenije“ (1992); New York Times ga je uvrstio među sedam najlepših knjizevnih dela objavljenih u SAD 1988; na listama bestselera bio je na prvom mestu u Francuskoj i na trećem mestu u Engleskoj.
Ovaj roman govori o sudbini onih naroda čija je sudbina neizvesna i vodi ih ka iščeznuću, kao što se desilo sa Hazarima, drevnim i moćnim plemenom čije je poreklo ostalo nerastumačeno. Hazarsko carstvo, rival Vizantijskoj imperiji, iščezlo je sa istorijske scene sveta pre mnogo stoleća zajedno sa narodom koji ga je stvorio. Jedan francuski izdavač ove knjige rekao je da su Hazari ipak danas poznatiji zahvaljujući Pavićevom romanu, nego što su bili u vreme svoga najvećeg uspona i carstva. Hazarska princeza Ateh je čaroban lik koji unosi u roman poeziju i snagu ženskog principa.
Pogledajte i Temat posvećen Miloradu Paviću
Milorad Pavić (1929 – 2009) srpski je pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama Palimpsesti 1967. godine, pa Istoriju srpske književnosti baroknog doba 1970, zatim Vojislav Ilić i evropsko pesništvo 1971. godine. Drugu knjigu pesama Mesečev kamen objavlјuje 1971, a prvu zbirku priča Gvozdena zavesa 1973. Slede knjige priča: Konji svetoga Marka (1976), Ruski hrt (1979), Nove beogradske priče (1981), Duše se kupaju poslednji put (1982).
Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom Hazarski rečnik koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. U drugom romanu Predeo slikan čajem (1988) autor nudi uzbudlјivo delo za lјubitelјe ukrštenih reči. Godine 1991. objavlјuje treći roman Unutrašnja strana vetra, pa Poslednju lјubav u Carigradu (priručnik za gatanje) 1994. Šešir od riblјe kože (lјubavna priča) pojavljuje se 1996, Stakleni puž (priče sa Interneta) 1998, Kutija za pisanje 1999, i romani Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene) 2000 i Unikat 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.
