O ciklusu romana Groblje zaboravljenih knjiga Karlosa Ruisa Safona.
Najveći strah ne leži u činjenici da će mnogi pisci biti zaboravlјeni, već da neće biti ni otkriveni. Za većinu knjiga se čak ne može reći da su zaboravlјene; one jednostavno nestaju čim se objave, a to se odnosi samo na majušan procenat dela koja dožive izdavanje. Pisanje je posao u kojem je teško opstati.1
Karlos Ruis Safon
Karlos Ruis Safon je svojim romanom Senka vetra privukao svetsku pažnju i stekao publicitet. Knjiga je prevedena na preko trideset jezika i prodata u milionskom tiražu. I kod nas je naišla na dobar prijem čitalaca. Nakon nje svaki njegov naredni roman iščekivan je sa velikom pažnjom.
Romanom Senka vetra Safon započinje svoj ciklus romana „Groblje zaboravljenih knjiga“, koji oduhvata sledeće romane: Igra anđela, Zatočenik nebesa i Lavirint duhova 1 i 2. Ovim petodelnim (četvorodelnim) romanom Safon je izgradio jednu kompleksnu priču koja se dešava početkom i sredinom dvadesetog veka, prevashodno u Barseloni.
Svaki od navedenih romana ima svoju priču, koja je velikim delom nezavisna u odnosu na ostale romane, ali takođe postoji i uzajamna povezanost samih romana koja ih čini jednom celinom.
Pročitajte i Nova knjiga Miljana Ristića – eXperiment u kome je sve moguće
Svako ko je čitao Safona, dobro zna da sama knjiga u njegovim romanima zauzima posebno mesto. Velikim delom knjiga i jeste centralna tema i glavni junak Safonovih romana. Uglavnom su to knjige koje se zovu isto kao Safonovi romani koji o njima govore ‒ Senka vetra, Zatočenik nebesa i Lavirint duhova. Izuzetak je knjiga Lux Aeterna, koja se spominje u romanu Igra Anđela. Svaka pomenuta knjiga u navedenim Safonovim romanima produkt je piščeve mašte, odnosno ne postoji u stvarnosti, i svaka od njih je povezana sa Grobljem zaboravljenih knjiga, jednom ogromnom tajnom bibliotekom u kojoj se nalaze sve zaboravljene, nepravedno zapostavljene i retke knjige, knjige koje su veoma uticajne, sudbonosne, uklete i tragične za Safonove likove u romanu. Oko tih i u vezi sa tim knjigama gradi se priča romana i čitava misterija, ali i kriju odgovori na sva pitanja koja čitalac može da postavi. Istovetnost naziva Safonovih romana sa nazivima romana koji su predemet Safonove proze jeste način na koji se fikcija i stvarnost prepliću, odnosno to je ono što Safonovim romanima daje jedan nadrealni, gotovo magijski ambijent i efekat, jer na taj način Safon samog čitaoca uvlači u sam tok romana i čini ga sastavnim delom čitave priče. Čitalac čita roman koji se zove isto kao i roman oko koga se dešava čitav zaplet i misterija u samom romanu.
I tu se Safonova posvećenost knjigama ne završava, već on ide mnogo dalje. On se u svojim romanima ne bavi samo tim izmišljenim knjigama, on spominje i knjige velikih svetskih pisaca koje su imale uticaj na njega, koje su mu uzor, ideal kojem stremi kao pisac, a koje su u romanima bile od velikog značaja za glavne likove. Oslanjajući se na ta dela, gradio je svoje romane i kreirao likove. Tako, na primer, Dikinsova knjiga Velika očekivanja ili pak Dimina Grof Monte Kristo. Pored knjiga, što fiktivnih što stvarnih, Safon obrađuje i prikazuje živote pisaca tih izmišljenih knjiga, talentovanih, ali sa tragičnim sudbinama. Čitanjem ovog ciklusa romana neminovno će se doći do zaključka da tragične sudbine pisaca nastaju baš kao posledica tog njihovog velikog spisateljskog dara, iz čega proizilazi da je njihov talenat zapravo i njihovo prokletstvo, koje im uvek „diše za vratom“ i od koga ne mogu pobeći. U Senci vetra ukleti pisac je Hulijan Karaš, u Igri Anđela i Zatočeniku Nebesa David Martin, a u Lavirintu Duhova je Viktor Mateiš. Svi ti pisci su doživeli tragične sudbine, a njihove knjige su završile na „Groblju zaboravljenih knjiga“, osuđene na zaborav ili čekajući dan kada će ponovo biti otkrivene od svojih čitalaca.
Šta je Groblje zaboravljenih knjiga?
Kao što je prethodno pomenuto, „Groblje zaboravljenih knjiga“ je jedna ogromna, tajna biblioteka, za koju se ne zna tačno vreme nastanka, ali se smatra da postoji od samog postojanja Barselone. Nalazi se u starom delu grada i predstavlja lavirnit u koji se odlažu sve one zaboravljene knjige koje nikad nisu dospele do svojih čitalaca, koje su bile namenjene uništenju, koje su na „Groblju zaboravljenih knjiga“ ostavljene na večni počinak zaborava, ali i da bi bile spašene od fizičkog uništenja. To je jedna ogromna bilblioteka za koju zna mali broj ljudi i koji u velikoj tajnosti i sa velikom posvećenošću čuvaju tajnu o mističnom svetu knjiga. Groblje zaboravljenih knjiga me je neminovo podsetilo na Kišovu Enciklopediju mrtvih, na tajnu biblioteku iz Umbertovog romana Ime Ruže, na Borhesovu Vavilonsku biblioteku. Ovo poređenje sa pomenutim piscima sigurno nije preterano, već još više govori o vrednosti i kompleksnosti ovih romana.
Sa druge strane, ako Groblje zaboravljenih knjiga sagledamo kroz simboliku, shvatićemo da je danas gotovo svaka biblioteka u izvesnom smislu „Groblje zaboravljenih knjiga“. Biblioteke su postale masovna groblja knjiga, knjiga koje je „ubila“ ljudska nezainteresovanost i ravnodušnost. I to je ono što je poražavajuće, jer sahranjivanjem knjiga mi ne sahranjujemo samo pisanu reč, već mnogo više od toga. Sahranjujemo istoriju, ideje, misli, znanje, kulturu… A bez toga ljudska civilizacija ne može opstati.
Iz tih razloga ovaj Safonov ciklus verno oslikava i današnje stanje stvari u svetskoj književnosti, ali je i upozorenje na tu masovnu pojavu ljudskog udaljavanja od knjige.
Evo šta Safon kaže o „Groblju zaboravljenih knjiga“:
Groblje zaboravljenih knjiga je metafora ne samo za knjige već i za ideje, jezik, znanje, lepotu, kolektivno sećanje i svega onog što nas čini ljudima.2
Karlos Ruis Safon
Šta se sve to krije u Groblju zaboravljenih knjiga?
Ciklus Groblje zaboravljenih knjiga predstavlja spoj trilera, kriminalističkih, detektivskih, avanturističih, mističnih i istorijskih romana koji obrađuju političku i sociološku situaciju u Španiji početkom i sredinom dvadesetog veka, u velikoj meri obuhvatajući vreme Frankove diktature, prikazujući stanje stvari i način na koji su ljudi tada živeli.
U romanima iz pomenutog ciklusa srešćete se sa mnogo toga. Počevši od političkih mahinacija, preko bankarskih prljavih poslova, do okrutnosti tadašnje policije i brutalnih kažnjavanja zarobljenika u zloglasnom zatvoru u tvrđavi Monžuik, ali ipak cela priča počinje i odigrava se oko knjiga i književnosti. Safon je kroz te romane vešto ispreplitao sve što se dalo ispreplitati i na taj način suštinu priče lepo ukomponovao međ te silne misterije kojima romani obiluju. Ima tu i ljubavne požude, patnje, ludila, požrtvovanja, pravog prijateljstva i ponizne zahvalnosti, pa preko intriga, goustvrajtinga, kriminalistike, sve do mistike i mekšeg horora.
Romani su velikim delom nezavisni jedan od drugog. To znači da će se osnovna priča oko koje se konstruiše roman i formira zaplet do kraja romana razrešiti i rasplesti. Međutim, nije sve baš tako jednostavno. Postoji i ona šira i dublja priča, koja se u svakom od romana gotovo stidljivo iznosi i koja nam roman demistifikuje na jednom makroplanu i koju ćemo shvatiti tek onda kada pročitamo ceo ciklus. Proizilazi da je sam ciklus koncipiran kao jedan ogromni mozaik, a sitni delovi mozaika su razbacani i sakriveni u svih pet romana, da čitanjem jednog, dva ili tri romana čitalac stiče neku osnovnu sliku i razotkriva neke primarne tajne i misterije, ali otkrovenje će uslediti tek kada pročita ceo ciklus ili ga pročita više puta.
O svojoj sagi Groblja zaboravljenih knjiga Safon kaže:
Nije reč o hronološkoj sagi, već pre o lavirintu međusobno protkanih romana koji čine slagalicu priča čiji je čvor groblјe zaboravlјenih knjiga, samo središte ovog četvoroknjižnog ciklusa.3
Karlos Ruis Safon
Iz svega napred navedenog, dolazi se do zaključka da je ovaj Safonov ciklus jedno veoma kompleksno i višeslojno književno delo koje, čim krenete da čitate, nećete moći da ispustite iz ruku. Međutim, ozbiljan je to poduhvat. Pet knjiga, a svaka ima oko 400 strana. Ali neka vas ta obimnost ne plaši, niti odbija od čitanja, jer čim krenete sa čitanjem i brzinom „senke vetra“ budete uvučeni u tu Safonovu misteriju Groblja zaboravljenih knjiga, nećete moći tako lako da se iskobeljate iz tog lavirinta pisanih reči, iz tog „lavirinta duhova“. Imaćete utisak da ste postali svojevrsni zatvorenik, „zatočenik nebesa“ u tom imaginarnom svetu Safonove proze i da je sve to što vam se dešava prilikom čitanja delo neke više sile, nečeg što je iznad vas i vašeg poimanja stvari i stvarnosti, a u stvari sve je to samo Safonova magija koja u velikoj meri može biti okarakterisana i kao „igra anđela“.
Autor: Miljan Ristić
a.k.a eXperiment
1 Citat iz intervjua objavljenog u Politici (http://www.politika.rs/scc/clanak/84284/Vec-imamo-groblja-zaboravljenih-knjiga)
2 Citat iz intervjua objavljenog u Independentu (http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/books/features/carlos-ruiz-zaf-n-im-haunted-by-the-history-of-my-city-7878485.html)
3 Citat iz intervjua objavljenog u Politici (http://www.politika.rs/scc/clanak/84284/Vec-imamo-groblja-zaboravljenih-knjiga)
