GOTA PLANINA: Mitologija – posrednik između pojedinca i postojanja

Foto: Aaron Burden / Unsplash

Gota planina, treći tom trilogije Baš Čelik, autora Aleksandra Stamenkovića, upravo je objavljen u izdanju CFP Apostrof.

Prethodni, drugi tom trilogije, Svarožnici bio je nominovan za nagradu Meša Selimović.

Ciklus trilogije koju je otvorio roman Jezegrad predstavlja savremeni odgovor na iskonsku ljudsku potrebu i težnju da sagleda suštinu postojanja, koja je, uprkos svekolikom napretku, još uvek prekrivena velom tajni.

Vrednost kako Gota planine, tako i celog ciklusa, ogleda se u oživljavanju nacionalnih mitova, duhovnosti, tradicije i istorije na kojima se temelje nacionalne kulture.

„Ono što većina naziva fantastikom –
za mene predstavlja samu suštinu stvari.“
Dostojevski

Gota planina –  treća knjiga trilogije Baš Čelik po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa zaokružuje sudbinsko putešestvije carevića Plamena, Svastike i njihovih pratilaca, koji su im se zakleli na vernost, u potrazi za otetom princezom Svetlanom, kćerkom kralja Jezergrada Svetlogora (sa kojima su se čitaoci upoznali u prvom i drugom tomu trilogije – mitološkim romanima Jezergrad i Svarožnici).

U Gota planini, krajnjem odredištu devetoro zakletih, raspliću se sudbine mitskih likova u večitoj borbi između svetlosti i tame, dobra i zla, života i smrti. Provodeći čitaoca kroz „kojekakva čudesa“ u prethodna dva toma, Stamenković nas uobličenom mišlju, sigurnom rukom i veštim perom dovodi do Gota planine, njegovog zamka ni na nebu, ni na zemlji, u kom se odigrava završni čin herojskog poduhvata oslobađanja princeze, kroz čiji spasenje se zapravo spasava svet, sloboda i sam – život.

Na Goti su se susrela i sučelila skoro sva mitska i istorijska bića iz staroslovenske mitologije i srpskih narodnih pripovedaka, u zamišljenom i izmišljenom kolopletu događaja iz kojih se, kao da nisu prošli vekovi, putevima nesvesnih drevnih sećanja, rađa – bar neka istina.

Kao nekad davno Vuk Stefanović Karadžić, koji je naslutio, otkrio i tamo gde je drugi nisu ni videli, ni osetili iskonsku, pagansku, mitsku snagu i lepotu u narodnim bajkama, tako danas Stamenković hodajući nepreglednim poljima mašte utkanim u kratke narodne priče fantastičnog sadržaja, oživljava bajkovite predele i likove, objedinjujući svekolika čuda u jednu celinu i dopunjujući je detaljima, neretko začudne lirske snage i lepote, za koje su usmena predanja bila uskraćena.

U osnovi zadržana kompoziciona struktura narodne skaze o Baš-Čeliku, proširena je, dopunjena i prožeta Zlatnom paunicom, Aždajom i njenim slugom, Čardakom ni na nebu, ni na zemlji, i drugim bajkama u koje su vešto inkorporirani istorijski likovi iz daleke prošlosti našeg naroda, po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa, što ovom epskom romanu daje autentičnu uverljivost, odnosno čitalački osećaj da su baš tako nekako živeli naši prapreci Sorabi i njima bliski narodi. Ako smo u narodnim pričama koje su dobrim delom počivale na usmenom predanju, i stoga lišene opširnosti, ostali uskraćeni za podrobnije informacije o mestu, vremenu i načinu razvoja događaja, onda nas Stamenković svojim detaljnim opisima kojima kao da prostire sliku umesto niza reči, definitivno uverava da taj negdašnji svet možda i nije baš potpuno nestvaran.

„Fantastično je samo sredstvo da se realno oštrije i jasnije izrazi.“
Erih Koš

Za označavanje svojstva likova i situacija kao natprirodnih i nemogućih, Stamenković zadržava model iz narodnih priča – korišćenje čudesnog i fantastičnog kao način prenošenja arhetipske istine. U njegovoj trilogiji se takođe veoma oštro deli dobro od zla, slavi se herojstvo, plemenitost i uzvišenost, a posebno se ističe verovanje o snazi volje. Na taj način se ističu i neguju, ne samo etičke vrednosti, već se ukazuje da se čovek snagom volje i upornošću mora stalno suočavati sa izazovima, kao jedinim efikasnim načinom njihovog prevladavanja.

I u trećem tomu priložen je dragoceni Razjasnik, kako je autor nazvao rečnik manje poznatih pojmova i imena mitskih ličnosti, jer ono što izdvaja Stamenkovićevo delo upravo jeste, arhaizmima izuzetno bogat i živopisan, bajkoliki način pripovedanja.

Svojim neobičnim magičnim svetom, plodom zaigrane stvaralačke mašte, utemeljene na prethodnom minucioznom poznavanju istorije i mitologije, Stamenković ovom trilogijom epske fantastike budi uspavana čula, podstiče na razmišljanje, maštanje, i neke nove forme stvaralaštva. Kao nekad narodne umotvorine koje su bile ogledalo narodne duše i misli, Stamenkovićeva savremena reinterpretacija priča o Baš Čeliku, careviću Plamenu i Svarogmaču, može biti naš preko potrebni, kolektivni mit koji je, samo naizgled, isčezao iz života savremenika, potisnut novim tehnološkim čudesima u vremenu u kom je tehnika napredovala brže od etike. Ipak, ni najsavremenija tehnologija nije uspela da poništi Nepoznato, niti da umanji čovekovu potrebu da ga spozna i objasni koristeći mitove i legende. Kako je to divno rekla Nadin Gordimer u najlepšim besedama književnih nobelovaca „Mit nikad nije bio potpuno napušten. Nastavio je da postoji, živ, i da nudi umetnost kao sistem posredovanja između pojedinca i postojanja.“

Autor: Stana Šehalić

Share