Gordana Zalad: “Plava tišina”

naslovna-Plava-tisinaNovi roman Gordane Zalad objavljen je nedavno u izdanju Izdavačke kuće Evro-Giunti. Roman “Plava tišina” zasnovan je na istinitoj priči, a govori o sudbini mlade Beograđanke Natalije Radulović koja je provela tri godine u paklu Golog Otoka.

Ovim romanom Gordana Zalad otvara prerano zatvoreno poglavlje istorije o ženama na Golom Otoku.

“Motivisan golootočkim užasima i ljudskim patnjama napisao sam roman “Vreme vlasti I” 1994. godine. Pažljivo sam čitao Solženjicina i Šalamova o sibirskim logorima, Hitlerovim logorima i rumunskim logorima Čaušeskog. To su bili opšti razlozi da to doba označim kao „logorska civilizacija“ u dvadesetom veku. U toj „logorskoj civilizaciji“ pobijeno je i spaljeno najmanje desetak miliona ljudi. Napominjem te opšte činjenice koje je ispisala logorska književnost, a među kojima pored brojnih knjiga domaćih autora treba posebno istaći “Petoknjižje” Dragoslava Mihajlovića – dokumentarističku prozu velikog značaja za istoriju Titovog doba… I za taj masovni zločin u Titovoj Jugoslaviji, nije krivično i moralno niko odgovarao. Izvršioci te zločinačke ideje o „prevaspitavanju“ nisu ispoljili nikakvu političku, moralnu, ljudsku odgovornost za svoja zločinjenja” – napisao je Dobrica Ćosić u Predgovoru romana “Plava tišina” Gordane Zalad, ističući da je jedina nedokazana krivica glavne junakinje ljubav prema muzici Čajkovskog.

Roman “Plava tišina” mogao bi biti i saga o jednoj mladosti koju su nametnutim nemilim okolnostima fantomski dželati pokušavali najsvirepijim metodima sistematski da unište, ili pak osujete namećući žrtvi isfingiran osećaj krivice, zapaža Laura Barna. Ovaj roman bi mogao biti i geneza prkosa bolu i nosiocima bola, ali i geneza žudnje za dobrim i lepim oličenim u umetnosti.

Podelite sa prijateljima:
Share