Dobitnik Književne nagrade „Milan Rakić“ za 2024. godinuje Goran Labudović Šarlo iz Vrbasa, za knjigu poezije „Društveno knjigovodstvo“, u izdanju „Grafoprinta“ iz Gornjeg Milanovca.
Žiri za dodelu nagrade „Milan Rakić“ za 2024. godinu, koji je radio u sastavu: Obren Ristić, predsednik, Andrej Jelić Mariokov, Zoran Hr. Radisavljević, Miloje Dončić i Aleksandra Mihajlović, članovi, konstatovao je da je na ovogodišnji konkurs za nagradu pristiglo 20 knjiga 19 autora.
Većinom glasova donesena je sledeća odluka da Književna nagrada „Milan Rakić“ za 2024. godinu bude dodeljena autoru Goranu Labudoviću Šarlu iz Vrbasa, za knjigu poezije „Društveno knjigovodstvo“, izdavača „Grafoprint“ iz Gornjeg Milanovca.
Goran Labudović Šarlo, rođen je 1970. godine. Objavio je 11 knjiga poezije, 3 romana, i 3 drame. Dobitnih je nagrada: Prva nagrada publike i treća nagrada na FJPM u Vrbasu, Pesnički krčag u Beogradu, Prva i treća nagrada Drugog programa radio Beograda na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu, Prva nagrada na festivalu Šumadijske metafore u Mladenovcu, Prva nagrada časopisa Ulaznica u Zrenjaninu, Nagrada biblioteke Njegoš iz Knjaževcu. Dobitnik je nagrade Pečat varoši sremsko-karlovačke i nagrade Đurin šešir. Dobitnik nagrade Zlatna sova u Istočnom Sarajevu, kao i nagrade Rade Tomić Umetničke akademije Istok iz Knjaževca. Takođe, dobitnik je Povelje Kapetan Miša Anastasijević 2022 i Zlatne značke KPZ Srbije 2022. godine. Zastupljen je u više antologija poezije, a o njegovom dosadašnjem stvaralaštvu pisalo je dvadesetak književnih kritičara. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika. Objavljivao u mnogim književnim časopisima u zemlji i inostranstvu. Živi u Vrbasu.
Knjiga Društveno knjigovodstvo, knjiga je autentičnog, samosvojnog i modernog pesnika, istinski utemeljenog u savremenoj srpskoj poeziji, pesnika koji je u istu samouvereno stupio već svojim prvim knjigama: „Razmišljam“ (Matica srpska, Novi Sad 1996) i „Avionsko pismo“ ( Šumadijske metafore, Mladenovac 1998). Činjenica da je ova druga realizovana kao nagrađeni rukopis na konkursu, kao i to da je nakon još nekoliko objavljenih knjiga poezije, romana i drama, za knjigu „Tempi Passati“ dobio nagradu Rade Tomić za 2019. godinu, ukazuje na to da ovo nije samo delimično pobrojavanje nagrada već potvrda napred navedenog.
Sam naslov knjige, koji je metafora za čitavu knjigu, i samo o njemu bi se mogao ispisati čitav esej, kako je primetio njen recenzent, podseća pažljivog i dobro opremljenog čitaoca na neko prošlo i bolje vreme i svet kada je sve imalo smisla i reda i sve se pedantno i savesno knjižilo (evidentiralo) kao zaloga i temelj budućim generacijama.
Pesnikovo društveno knjigovodstvo u ovih četrdesetak pesama svrstanih, ne slučajno, u jednu celinu, kako realno tako možda i simbolično kazuje svu lepotu izgradnje zemlje i jednog društva kao sociološko-filozofske kategorije, jednog divnog vremena i procesa čiji je jednim delom svog žitija i pesnik Labudović bio učesnik.
Zasigurno, nakon čitanja ove knjige, čitalac neće ostati ravnodušan, taknuće ga svakako i vezan i beli stih, ali i vratiti u vreme kad je „planeta bila nameštena na ugao proleća“.
Srpska poezija u Goranu Labudoviću Šarlu ima veoma značajnog pesnika koji je po mnogo čemu postao ne samo prepoznatljiv, već i nezaobilazan. Pesnik nikada, pa ni na samim počecima svog pesničkog delovanja, nije išao utabanim lirskim stazama, nije slepo sledio moguće pesničke uzore. Bio je, i ostao, svoj – navedeno je u saopštenju.
