Filip Dimevski glavni je urednik izdavačke kuće „Begemot“ iѕ Skoplja i glavni organizator književnog festivala ArtArea koji već sedam godina privlači pažnju ljubitelja književnosti i žive kulture. „Begemot“ i ArtArea spadaju u velike arterije književnog života Severne Makedonije.
U razgovoru za portal Sinhro.rs Filip je govorio o festivalu, fluktualnosti savremene makedonske književnosti i o posećenosti ovog po mnogo čemu interesantnog i potpuno drugačijeg književnog festivala u regionu.
Književni festival ArtArea postoji već sedam godina. Koliko su književni festivali neophodni i koliko ispunjavaju funkciju ovog regiona?
Nekako se poklapa osnivanje nekoliko književnih festivala u Makedoniji. Mala je vremenska razlika između njihovih osnivanja, tako da pri osnivanju nismo ni slutili da će ovaj festival na neki način privući tolike mlade generacije posetilaca, kojima i sada, posle nekoliko godina distance, vidimo da smo uspeli da stavimo „čiviju” na živu kulturu. Sada su te mlade generacije aktivno uključene u kulturnu ponudu u zemlji. To je nešto što nas najviše raduje i nadam se da će se sa godinama samo poboljšavati. Svedoci smo kretanja na ovim prostorima, a na to lako ukazuje i broj festivala u maloj kulturnoj sredini. Dakle, očigledno je potreba jasna, i mislim da funkcija nije ispunjena, ali se stalno ispunjava i tek treba da pruži sve od sebe.
Vaša izdavačka kuća Begemot postoji više od deset godina, sa velikim izborom dela domaćih i stranih autora. S obzirom na dinamiku čitanosti, da li se više okrećete domaćim autorima ili prevodnoj literaturi?
Begemot postoji tačno četrnaest godina i do sada ima više od 200 izdanja, kako iz domaće tako i iz prevodne literature. Prvih godina smo više bili usmereni na prevodnu književnost iz klasičnog i savremenog književnog kanona. Ali tokom godina smo svedoci ozbiljnog pomeranja na književnoj sceni, pojavilo se mnogo mladih i kvalitetnih autora, pa smo dosledno i spontano sve više predstavljali kvalitetna dela iz makedonske književne sredine. Ne želim da razmišljam o nečemu u bilo kakvim ekstremima i određenim opredeljenjima. Jednostavno vidimo da to ide spontano, sa akcentom na kvalitetu predloženog dela, i da se napravi nekakav balans u zastupljenosti makedonske književnosti i kvalitetne prevodne literature.
- Julijana Veličkovska: Poeziju čitaju oni koji mogu da pogledaju istini u lice
- Nenad Čokulov: Većina nas je prodala svoju slobodu za prividnu sigurnost
Da li ArtArea otvara nove horizonte za Begemot i koliko je ArtArea potrebno Begemotu?
ArtArea je događaj koji omogućava Begemotu (i meni kao uredniku) da sagledamo dela koja objavljuje iz drugačije perspektive. Ako tokom godine knjige vidimo kroz pisma i ilustracije, ArtArea nam omogućava da ih doživimo uživo, kroz inspirativne razgovore sa samim autorima tokom posete festivalu. Istovremeno, festival sam po sebi donosi svežu kreativnu energiju, vrlo često se na licu mesta organizuje nešto spontano, što je takođe deo festivala, odnosno njegove spontanosti. Štaviše, omogućava nam da napravimo presek obavljenog posla od jedne festivalske godine do druge, da vidimo da li smo i koliko dobro nešto uradili, pa nam je to potrebno da bismo bili u dobrom pozitivnom stanju.
Gde je tematska odrednica autora iz regiona i koliko privlače pažnju makedonskih čitalaca?
Do sada je na festivalu gostovalo nekoliko značajnih autora iz regiona, Miljenko Jergović, Alek Popov, Bojan Babić… Ovo su bili događaji sa veoma prijatnom atmosferom i dobro posećeni. Nadamo se da će se tako nastaviti i ubuduće. Za narednu godinu imamo neke planove sa kojima ćemo se više fokusirati na region, pa se nadamo da ćemo i mi uspeti da regionalnu književnost još više približimo makedonskim čitaocima.
Vaš književni festival je na neki način multimedijalan: izložbe, projekcije, muzički događaji. Da li ova umetnička veza donosi više publike i interesovanja za knjige i autore koje predstavljate?
Puni naziv festivala od osnivanja je ArtArea/Arteria književno-multimedijalni festival, tako da je od samog početka festival zamišljen kao multimedijalni. Naša ideja je bila da pokušamo da ukrstimo različitost između kulturnih grana i vidimo da li će to dati neki doprinos kroz međusobnu saradnju različitih kulturnih činilaca. Srećan sam što mogu da kažem da je festival uspeo da okupi i podstakne veliki broj ljudi na saradnju. Naravno, predstavljanjem različitih medija želimo da proširimo i polje interesovanja za kulturu, tako da svaki događaj, bez obzira o kom se mediju radi, privuče drugačiju publiku. I to je nešto što rado vidimo, kada se na jednom mestu sretnu kreativci iz raznih oblasti, ali sa jednom zajedničkom tačkom – živom kulturom.
Kakvi su budući planovi ArtArea s obzirom da je sedam izdanja ozbiljan broj za penjanje na višu lestvicu popularnosti i vidljivosti festivala?
Planovi za budućnost su da ArtArea nastavi sa svojim izdanjima, da ostane ono što jeste – mesto i prilika za kulturni izraz desetina autora različitog porekla, senzibiliteta, interesovanja… da stvaraju nove generacije mladih kreativaca. Naravno, trudimo se da radimo i na promociji festivala. Kao što sam već pomenuo, sledeće godine planiramo da se malo više posvetimo regionu i nadam se da će festival nastaviti da izaziva interesovanje svih posetilaca.
Koliko se ArtArea razlikuje od drugih književnih festivala u Makedoniji i regionu?
Ne znam. Ovo nije odgovor, ali mislim da je na ovo pitanje odgovoreno nekoliko puta gore, pa da se ne ponavljamo, a?
Razgovor vodio: Sašo Ognenovski
