Erotika, eseji Lu Salome, je filozofska i psihološka studija o značaju erotskog u našim životima i o erotskom nagonu kao ujedinjujućoj sili koja čini osnovu čovečnosti. Eseje je na srpski prevela Vera Kolaković.
U ovoj kratkoj, ali važnoj zbirci eseja, Lu Andreas Salome daje pronicljiva zapažanja o polu, rodu, umetnosti i religiji koja ga i danas čine savremenim i relevantnim kao i onda kada je nastao – pre više od sto godina.
Jedinstveni svet Lu Salome upoznaje čitaoce sa erotskom stranom ženske prirode i njenom neiscrpnom snagom, kao i biološkim i psihološkim razlikama između muškaraca i žena. U promišljanjima Lu Salome, eros je dominatna sila koja oblikuje čovekovu egzistenciju i daje joj posebno obeležje, poput nagona za životom.
Često se sa pravom primećuje da je ljubav između polova večita međusobna borba. Pa kada se u nekom pojedinačnom slučaju često i pokaže suprotno, ipak je istina da su u ljubavi suprotstavljene dve tuđine, dve suprotnosti, dva sveta, između kojih nema onih mostova (i nikad ih ne može biti), koji nas povezuju sa rođacima, prisnim prijateljima, ljudima nama bliskim, kad nam izgleda da u susretu sa njima dolazimo do nas samih i šetamo po sopstvenom području. Nije slučajno što se u buri strasti prepliću ljubav i mržnja.
ART REBEL 21: zbornik avangardne lirike, esejistike i savremene estetike
Ono što se javlja u stvarnom životu kroz ljubavno iskustvo i posedovanje drugog čoveka jeste jedna naročita vrsta sreće, sreća kroz udvajanje, slično kao kod eha – čuđenje i radost zbog toga što stvari napolju uzvraćaju našim pokličem radosti.
Lu Andreas Salome (1861–1937) je bila psihoanalitičarka i esejistkinja, cenjena intelektualka poznata po bliskim prijateljstvima sa velikim umetnicima i misliocima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Njena najpoznatija dela su: eseji Figure žena kod Ibzena (1892) i Fridrih Niče u svojim delima (1894), kao i prepiska sa Ničeom i Rilkeom.
U najozbiljnijem smislu, voleti znači znati nekoga čiju boju poprimaju stvari kada hoće da dosegnu do nas, tako da prestaju da budu ravnodušne ili strašne, hladne ili prazne; pa čak i najgroznije među njima, kao što divlje životinje blago pružaju šape na ulazu u Edenski vrt.
Lu Salome
