Intervju: Erlend Lu; Večernje novosti, 07. 01. 2013.
Čuvam tople uspomene na Beograd, dobri su to i jaki ljudi… ali zaista mnogo psuju – kaže Jens Stoltenberg, aktuelni premijer Norveške, kao junak romana Erlenda Lua “Fvonk”, koji je kod nas objavila “Geopoetika”, u prevodu Radoša Kosovića.
“Fvonk” je priča o neobičnom i neočekivanom prijateljstvu između jednog tipično luovskog lika: Fvonka – sredovečnog autsajdera, sa apsurdnim opsesijama i strahovima, koji ne zna kako da se izbori s “nekulturom” i Jensa Stoltenberga, koji je starajući se o državi, izgubio sebe i jednostavan život.
Poznati norveški pisac ekskluzivno za “Novosti” govori o novoj knjizi u kojoj u prepoznatljiv humor unosi i dozu ozbiljnosti i filozofskog promišljanja o unutarnjem duševnom mraku.
Zašto ste odlučili da jedan od glavnih likova bude stvarna ličnost, i to baš premijer Norveške?
– Fascinira me moć koju imaju ljudi poput Stoltenberga, i koliko mesto premijera može da promeni čoveka tokom godina. Postoje neke stvari u vezi sa kojima premijer ne može da bude iskren u javnosti. Želeo sam da istražim njegov unutarnji život, želje i njegovu detinjastu stranu. I svidela mi se ideja da iskoristim odlike živog i aktuelnog premijera, umesto da ga izmišljam.
Da li ga poznajete?
– Ne. Sreo sam ga na jednom prijemu, video ga samo na nekoliko minuta.
Da li je čitao vaš roman?
– To ne znam. Neko ga je verovatno obavestio da postoji moja knjiga. Znam da su tražili da se izjasni o romanu u jednoj televizijskoj književnoj emisiji, ali je odbio. Njegov kabinet saopštio je onda kako bi Jensov otac, bivši ministar i diplomata, mogao to da uradi umesto njega, ali nije bilo ništa ni od toga.
Dajete li nam kroz Fvonka primer Norvežanina ili uopšte Evropljanina našeg doba?
– Mislim da Fvonk može da bude bilo ko, iz bilo koje zemlje. On je nesrećan čovek, i ima loše iskustvo sa kolegama sa posla. Umešan je, takođe, u neke mahinacije u firmi za koju radi, i to ga je slomilo.
Koliko je velika tragedija na ostrvu Utoja, koja se pominje u romanu, uticala na stabilno društvo Norveške i njenu književnost?
– Stabilnost našeg društva nije ugrožena, iako smo bili i još smo šokirani što je jedan naš čovek, usamljenik koji je imao probleme sa roditeljima i društvom uopšte, bio u stanju da počini takvo zverstvo. Toliko smo navikli na društvo koje se brine o svemu, a ipak, unutrašnji bol i ludilo te osobe nije bilo otkriveno. To nam je usadilo jeziv osećaj. Književnost sada počinje da se bavi tim stvarima. Mislim da ćemo uskoro videti mnogo takvih dela.
Brejvikov zločin direktno je uticao i na ovu knjigu?
– Već sam je završio kada se to dogodilo, pa sam je malo izmenio, tako da se priča, prvobitno smeštena u 2011, sada odvija u 2012. godini. Taj užas je tako u romanu smešten godinu dana u prošlost, i jedan je od razloga zašto je Jens umoran i nesrećan.
Jens otkriva Fvonku i bogatu srpsku tradiciju psovanja, i po tom modelu pravi sopstvene nizove sočnih psovki koje imaju okrepljujuće dejstvo. Kako ste se vi upoznali sa ovom našom kulturom?
– Čuo sam još ranije za famoznu srpsku tradiciju psovanja. Kada sam bio u Beogradu 2010. godine, razgovarao sam o tome sa ljudima u mojoj srpskoj izdavačkoj kući, i dali su mi nekoliko primera. Kasnije sam im elektronskom poštom slao još pitanja na tu temu, i dobio zaista živopisna uputstva za psovanje. Moram da im zahvalim na tome.
Šta nam poručujete kroz ovu epizodu sa psovkama?
– Ne šaljem poruke. Literatura sa jasnim porukama čini me veoma sumnjičavim. Ali dopala mi se ideja o premijeru pod stresom koji se bodri i teši psovanjem.
Pišete li novi roman?
– Pišem nekoliko filmskih scenarija, i jedan od njih pretočio sam u kratki roman. Mislim da će biti objavljen u martu.
STRAH OD TRUDNICA
Fvonk ima i strah od trudnica. Da li je to komentar na beskrajne privilegije koje trudnice imaju u vašoj zemlji?
– Jeste, na neki način. Te privilegije su sjajne i važne, ali je pozicija trudnica takođe i prilično smešna. Kao da su svetice. A tu je i opsednutost mladošću, čistotom, zdravljem, zdravom hranom i vežbanjem, koja se nudi za komentar i ismevanje. Sjaj skandinavskih trudnih žena mora da nervira i provocira one koji gledaju sa strane.
SUDBINA EVROPE
Kako iz Norveške vidite budućnost Evrope?
– Norvežani misle da će netaknuti izaći iz krize sa kojom se suočavaju druge zemlje. Imamo našu naftu i svoju tvrdoglavo verovanje da je bolje ostati sa strane nego prihvatiti da pripadamo Evropi i da bi trebalo da delimo istu sudbinu sa ostalima, u dobru i u zlu. Mislim da će Evropa prevazići sadašnje probleme, ali čini mi se da je važno da se nacije međusobno pomažu umesto što okrivljuju jedna drugu.
Bane ĐORĐEVIĆ
Izvor: Novosti.rs