Erik Vijar (Éric Vuillard) na poziv 17. Međunarodnog festivala proze – Prosefesta, Akademske knjige i Francuskog instituta gostovaće u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Beogradu od 25. septembra do 29. septembra 2023.
U Kulturnom centru Novog Sada (Tribina mladih) 26. septembra (utorak) u 19 časova održaće se književno veče. Erika Vijara publici će predstaviti pisac Dragan Velikić. U programu će učestvovati učenici Karlovačke gimnazije.
U sredu, 27. septembra u 12 časova u Karlovačkoj gimnaziji, Erik Vijar će o svom opusu razgovarati sa najboljim gimnazijalcima.
U četvrtak, 28. septembra u 18 časova u Francuskom institutu u Beogradu, njegova dela će biti predstavljena beogradskoj publici. Sa Erikom Vijarom će razgovarati pisac Vule Žurić.
Erik Vijar (Éric Vuillard), francuski pisac, filmski scenarista i reditelj, rođen je u Lionu 1968. Živi u Francuskoj. Na srpskom jeziku objavljene su mu tri knjige u izdanju Akademske knjige, u izvanrednim prevodima Melite Logo Milutinović: Dnevni red (Gonkurova nagrada), Rat siromašnih (najuži izbor za ,,Bukera”) i Častan izlaz. Često su kritičari polemisali da li su Vijarove knjige romani ili stvarna istorija. On ih naziva hronikama. Na izvanredan način uspeva da zađe u sive zone istorije koje su u književnosti ređe dobijale narativni značaj.
DNEVNI RED
Dnevni red je knjiga zapanjujuće moćna u svojoj jednostavnosti. Na malom broju stranica pokazuje kako „najveće katastrofe često kreću sitnim koracima“ (…). Groteskno i tragično neprestano se prepliću u ovoj hronici, za koju Vijar bira istinite i malo poznate prizore (poput kvara „pancera“, navodno uvek pouzdanih, odmah po prelasku austrijske granice, ili večere u Londonu, kod premijera Čemberlena, kada Joakim fon Ribentrop, tek imenovani nacistički ministar spoljnih poslova, zloupotrebljava učtivost svog domaćina kako bi Britanci kasnili sa odgovorom na anšlus). On to čini kako bi oparao tvrdokorne mitove, obelodanio, s preciznošću i ironijom, nešto što „izgleda odvratno poput marifetluka i obmana“ koji čine istoriju.
RAT SIROMAŠNIH
Godine 1524. sirotinja s juga Nemačke diže bunu. Buna se širi, ubrzo zahvata Švajcarsku i Alzas. U nastalom haosu izdvaja se jedna figura, figura mladog teologa koji se bori uz ustanike. On se zove Tomas Mincer. Njegov strašni život nalik je romanu. A to znači da je bio vredan življenja; dakle, vredan je da se ispriča.
„Tako biva s rasrđenima, jednog lepog dana izbiju iz glave narodâ kao što duhovi izlaze iz zidova.“
ČASTAN IZLAZ
Rat u Indokini jedan je od najdužih ratova u savremenoj istoriji. Pa ipak, u školskim udžbenicima jedva da se pominje. S moćnim smislom za pripovedanje, Erik Vijar u Časnom izlazu govori o tome kako su, u čudesnom preokretu istorije, dve vodeće svetske sile izgubile od jednog malog naroda, vijetnamskog, i uranja nas u srce spleta interesa koji će ih dovesti do poraza.