Islandske književnosti u prevodu na srpski nema previše, ali po svemu sudeći roman Dvostruko staklo koji je pred čitaocima zahvaljujući Izdavačkoj kući Heliks predstavlja izuzetno minijaturno remek delo.
Nagrađen Nagradom za žensku književnost na Islandu, kao i Evropskom nagradom za književnost, roman Dvostruko staklo Haldore Torodsen donosi svojevrsnu predstavu o tome šta je karakteristično tabu pitanje za Islanđane. Eruditski izvanredno napisan, ovaj kratki roman tematizuje starenje i odnos između generacija; čita se u jednom dahu iako mu tema nije nimalo lagana. Osećaj velike zapitanosti nad godinama koje su prošle i onima koje tek dolaze ostaje prisutan dugo nakon čitanja ovog romana.
Veoma kratak, roman Dvostruko staklo težište autorkinog stvaralačkog postupka postavlja ne na samu fabulu već na istančano prikazivanje unutrašnjeg sveta skoro osamdesetogodišnje junakinje. Kao što je i sam život prepun nerazjašnjenih problema, neostvarenih ideja, nagoveštenih mogućnosti, tako je i u mislima ove junakinje mnoštvo raznorodnih kontemplacija, nesigurnosti i preispitivanja. Ponegde se izrugujući svojim godinama i izboranom licu i telu, ona postaje autoironična: „Glasno smejanje bi trebalo da prevari smrt… jer smrt je glupava i sigurno misli ’Čekaj malo, nije mi mesto ovde, vidi kako su svi dobro raspoloženi’.“ Stoga, ona odlučuje da se upusti u novu ljubavnu vezu sa čovekom koga je tek upoznala, a sa kojim u mladosti zasigurno nikada ne bi bila zbog njegove „preterane običnosti“. U starosti je nužno praviti ozbiljne kompromise, zaključuje junakinja.
Autorka je u kratak prostor ovog romana uvela problematiku velikog životnog pitanja i preobrazila minijaturni žanr iznutra. Ulazeći u oblast psihologije i svakodnevice starih ona je uspela da pruži i specifičnu socijalnu kritiku jer opisuje nemilost mladih prema starima i nerazumevanje, pa čak i gađenje. Takođe, ukazala je i na nesposobnost starih da u potpunosti razumeju novo vreme i sve što ono donosi. Izvanredna epizoda je ona u kojoj junakinja sa čuđenjem čita reklamu za kuhinjske elemente: „Ekselent klizna vrata dele dva sveta. Visprena nepretencioznost savršeno odgovara modernom nomadskom životu. Klizna vrata skidaju velove, otkrivaju, iznose na svetlo dana. U isto vreme tumače suprotnost i harmoniju…“ Posebna veština potrebna je da se napiše jedan ovakav oglas, veština kakvu njena generacija nije imala, veština „prodavanja magle“.
Na programu Festivala dobitnika Nagrade Evropske unije za književnost koji se održava 18. i 19. maja u Beogradu, biće predstavljen roman Dvostruko staklo, islandske autorke Haldore Torodsen. O knjizi će govoriti: Sanja Milić, književna kritičarka i urednica Radio Beograda, Sanja Stefanjesko, Skandinavski kutak i Katarina Ješić, urednica IK Heliks.
Svaki sličan pasaž uvodi u oblast dubokih žanrovskih protivrečnosti, ali svi oni su svrsishodni i ukazuju na to da je autorka odbacila klasičnu novelističnost i tradicionalne motive pripovedanja. To se takođe naglašava posebnom vrstom pripovedanja u prvom licu, s tim da se pripovedačko Ja naglašeno odvaja od autorskog. Ono preuzima autorski komentar ali ga ne zamenjuje u potpunosti adekvatno. Motivacijska nit romana približava događaje svakodnevnom i psihološkom i akcenat je prebačen sa zbivanja na njihov unutrašnji podtekst.
Haldora Torodson izvanredno je na malom prostoru tematizovala važnu i veliku temu. Srdačan, dirljiv, nežan, suptilan a ujedno snažan i upečatljiv, roman „Dvostruko staklo“ oduševiće čitaoce svih generacija.
