Dušan Cvetković rođen je 09.03.1999. u Beogradu. Kao učenik gimnazije „Sveti Sava“ četiri godine zaredom je nagrađivan na konkursu za najbolju kratku priču fonda „Filip Francuski“ Karlovačke gimnazije. Trenutno studira teorijsku i eksperimentalnu fiziku na Fizičkom fakultetu.
Teorija svega
Sanjao sam grad
Jasne slike, oblike
Fasada i spomenika
Onda sam pronašao smisao
Zakonitost, redosled
Elegantnu simetriju
Postalo mi je jasno:
Ležim u krevetu
“snovi nisu važni stvarnom svetu”
Rečeno nam, već je kasno
Ove rasute svesti u nepojmljivom
Naći će smisao
Postaće jasno:
Nije li blesava
Stvarnost koju smo sanjali?
Rečenice sa poretkom
Ne plaši me vaša smrt
Rekao nam, sanjao sam
Rasute deliće svesti
Ukus metala, digitalna tekstura
Zvuk televizijskog šuma
Da li smo konačna suma delova?
Iza tela, samo dva ogledala
Posmatraju i broje
Koliko puta se pojave
Unutar okvira drugog
Da li je slika samo zbir boja?
Rekao sam, utešno,
Ponekad iz nasumičnih reči
Nastane pesma
Mi smo u paklu, posmatramo
Svet kroz slomljeno staklo
Nastavio sam:
Nije li fantastično?
Možemo da slikamo pukotine!
Posmatrač
Ja sam zvuk i dodir
Slika koju on vidi
Strah, bol i mir
Talasaju i ispune
Unutrašnji svemir
Ja sam prostor i vreme
Nepodnošljivo breme
Njegove tuge
Neću biti ništa više:
Tema pesme koju piše
Posmatram kada voli
Kada plače i moli
Dok se on menja
Ostajem samo:
Boja, ukus, vrućina
Dušan, možda će biti
Naučnik, umetnik
Otac ili ljubavnik
Jednog dana: biće mrtav.
Šta ću biti tada?
