Duhovi novembra je roman Miloša Živanovića, nedavno objavljen u ediciji Noć Republike Orfelin izdavaštva iz Novog Sada.
Duhovi novembra Miloša Živanovića napisani su na tragu epistolarnog ljubavnog romana, ali ono što ovu prozu žanrovski pomera je drugi pripovedački glas, koji čitaoce telegrafski izveštava o samoj situaciji pisanja pisama glavne junakinje Senke. Moglo bi se reći da je stoga, ovo gusto ljubavno pismo o ličnom gubitku, uvezanom sa traumatičnim gubicima u nedavnoj povesti zemlje, ispričano u dva glasa – ženskom i muškom: onom koji pripoveda emotivno, duboko, potresno i iskupljujuće, i onog muškog, suvog, administrativnog i bezosećajnog. U jezičkom raskoraku između ova dva pripivedna glasa „ulovljeno“ je vreme gubitka, proživljeno i opisano. Radi se o mesecu novembru, u kome se dogodilo toliko toga što je oblikovalo Senku, njenu porodicu, odnos sa bivšim ljubavnikom Aronom, kome upućuje svaku svoju zapisanu reč.
Pišući svom nestalom ljubavniku, Senka ispisuje dugu i teško izgovorivu rečenicu o gubitku svog deteta, takođe o brojnim i dramatičnim događajima, o raspadu zemlje, ratu, porodici, ocu oficiru, pokušaju samoubistva, lekarima i bolestima. S druge strane, pripovedački glas u trećem licu izveštava o svakodnevici žene koja koja pišući pisma uporno pokušava da savlada tešku senku novembra, koja prekriva svaku reč ovog romana.
Sam novembar vreme je ličnih trauma i povesnih ratnih razaranja, to je vreme šarlatana i klovnova, koji povremeno izlaze iz senke i stupaju na scenu presvučeni u krpe iz cirkuskog fundusa, ali naoružani i opasni, sa nalogom da odvedu ljude, kao što su činili nakon ulaska u razoreni Vukovar. Iza njih ostaje praznina, dramatično grotlo gubitka u kome glavna junakinja Živanovićevog romana uporno pokušava da se toj tami suprotstavi pisanjem, i to doslovno – pisanjem rukom, kao jedinim preostalim vidom otpora.
Roman Duhovi novembra je neočekivano pismo iz budućnosti, upućeno svima onima koji su pomislili da je vreme senki odavno prošlo. Takođe, svima nama koji još uvek primećujemo studenu senku prošlosti, neretko i mimo meseca novembra.
