Drugo čitanje “Tri musketara” Aleksandra Dime

Šta je detinjstvo? To je slatkoća nevinosti, oduševljavanje herojstvima. I pričama o njima. Detinjstvo je i belo i svebojno. I zeleno kao nezrele dženerike koje sam brala pored putića. I ratoborno kao musketar kralja Luja XIII sa grudnjakom “čija se plava boja pretvorila u nejasnu boju vinskog taloga i nebeskog plavetnila”.

Detinjstvo je impulsivno kao D’Artanjan i radoznalo kao Aleksandar Dima.

Detinjstvo voli da stvara slike od reči, tako i svako ima svoje predstave musketara. Moje su trajno preslikane iz verzije filma iz 1973. tako da je moj D’Artanjan Majkl Jork. Pitanje je šta sam prvo konzumirala, film ili knjigu, moguće da je knjiga u pitanju.

Tri musketara

Šta je detinjstvo? Uvod u mladost, u epiku života…

Vreme kada sve jeste crno ili belo i kada entuzijazam i avanture ne umiru zbog džangrizavosti starosti. Zato i volimo ovakve knjige gde se jurca, mačuje, puca, voli, pati, kaje i žrtvuje.

Zašto smo u detinjstvu bili najsrećniji pa koliko god bilo teško (moje je, nažalost, bilo najteže od svih koje znam, zbog nekih okolnosti u njemu ostajem trajno cerebralna)? Zato što tada živimo u sadašnjosti!

Zato što zime i leta traju duže nego što traju. Zato se i susreti musketara u čuvenim scenama urezuju u zadivljeno detinje srce.

Zato što je detinjstvo jedna sveprisutna zadivljenost. Ono je beskraj ispred koje je još veći beskraj životnih mogućnosti.

Čitala sam ovu knjigu ponovo jer sam żelela da osvežim sećanje. Nova verzija filma me žulja na nekim mestima (kostimi, fotografija, scenografija, gluma, muzika i prikaz kralja su odlični).

Uživala sam u detaljnim opisima izgleda likova, u uzvicima, strastima, intrigama, istoriji, zebnji i u navijanju.

Detinjstvo je doba u kome se vežeš za pravedne junake. Doba u kome raznenjuješ knjige, jedeš griz na kašiku i ne znaš ništa a sve znaš. Topiš se i rasteš, plačeš lakše, lakše se i smeješ.

Detinjstvo je zanos isti kao kad se D’Artanjan “zaleti kao strela”.

Detinjstvo je doba očaravanja knjigama u kome se musketar kune svojom čašću i lojalnošću.
Tous pour un, un pour tous!

Aleksandar Dima, 1855. Izvor: Wikimedia

Atos, Portos, Aramis i D’Artanjan su različiti karakteri i sudbine u prijateljstvu. Dima opisuje spletke, žig ljiljana, ljubav, setu i žar. Dima piše žarosno. I sa iskonskom opčinjenošću onim što radi.

Detinjstvo je, kao i svaka kvalitetna književnost, večnost. Večna sadašnjost i sadašnja, prošla i buduća večnost. Ucrtano je u našu svest i pre rađanja i posle smrti. Ucrtano je u naš život kroz reminiscencije i kroz trud da uvek ostanemo dete.

Tako i knjige koje opstaju moraju imati večnost u sebi. One koje se bave trenutnim ili se kriju iza angažmana, guranja i sujete pisca ostaće samo to – trenutne.

Autorka: Ana Atanasković

* Tekst je izvorno objavljen na autorkinom blogu Samo voli, 14.05.2023.

Podelite sa prijateljima:
Share