Đoko Zdraveski je makedonski pisac mlađe generacije. Priču Jedan dan Semjona Semjonoviča objavio je u zbirci Duži stvarnosti u izdanju IK Begemot iz Skoplja. Prevod priče na srpski: Sašo Ognenovski.
Jednog dana je Semjon Semjonovič na jednoj beloj majici napisao: I SEE STUPID PEOPLE. Tog dana se sa njom na sebi prošetao kroz grad.
Pametni su uznemireno pitali: Da ne misli slučajno na mene?
Glupi su mu prilaizi i glasno, kako bi svi čuli, govorili da mu je majica dobra.
Te večeri je Semjon Semjonovič svukao majicu i nikada je više nije obukao.
MOŽEŠ OVAKO?
Sa Markom igramo: „Možeš ovako?“
„Možeš ovako?“, kažem njemu.
„Kako?“, pita me svojim nemirnim očima.
„Ovako, ovako“, kažem mu ne radeći ništa.
Gleda me zbunjeno dve-tri sekunde, nestašno odgovara – Ne! – i ponovo galameći trči kroz stan.
Kako da mu objasnim koncept sedenja „na miru“ , ne radeći ništa, postojanje u tišini, gledanja u jednu tačku koja se pretvara u koncentrične krugove?
BAKICA
Jedna radoznala, krezuba, skorobakica, sa malim nožićem je ljuštila jabučicu koju je izvadila iz svoje tašne koju je čvrsto stezala između svoja kolena. S vremena na vreme je izbacivala vrat ispred da bi kroz svoja okrugla stakla proverila da li je majstor dobro vozio svoj autobus.
NE KIŠI, NE KIŠI, NE DUVA, NE DUVA
„Ne kiši! Ne kiši! Ne duva! Ne duva!“, skandira kao u dečjoj pesmici jedna majka sa detencetom u rukama dok trči ka ulazu da se sakrije od kišne bujice.
„Ne kiši! Ne kiši! Ne duva! Ne duva!“, odekne kod mališana.
Da li je dete zbunjeno? Da li se nešto buni u njemu? Da li će kada poraste umeti da razlikuje vodu od vatre?
„Ne kiši, ne kiši! Ne duva, ne duva!“
Pada kiša. Lije.
Pogledajte i: SVETLOST PRVOG ZRAKA – Buntovno o duhu i iskrenosti
GOSPODIN P. PO HARMSU
8.
Jednom je gospodin P. Došao na koktel u biblioteku i nakon što je pojeo sve kiflice i kačkavalje, rekao je svojim učenicima: „Izvolite, deco moja mila, poslužite se!“
