Akademska knjiga iz Novog Sada postala je bogatija za naslov Radmile Gikić Petrović pod nazivom Dnevnik Anke Obrenović (1836–1838).
Dnevnik je Anka pisala od kraja 1836. do početka 1838. godine. To je vreme agonije vlasti kneza Miloša i vrhunac njegovog sukoba s bratom Jevremom, Ankinim ocem. Ona je učesnik i svedok mnogih tadašnjih događanja, zbog čega je njen Dnevnik lišen svakog vremenskog odstojanja i ima dokumentarnu vrednost.
Piše o stvarnim ljudima i događajima i tako verodostojno svedoči o svom vremenu. Razmišljanja, osećanja i zapažanja beležila je iz dana u dan, u kraćim ili dužim vremenskim razmacima, i to iskreno, bez ukrašavanja i želje da ostavi utisak na druge – samo da bi olakšala svome srcu.
Radmila Gikić Petrović, rođena 1951. u Vrbasu. Piše prozu. Objavljene knjige: Otvorite Jelenine prozore, 1978; Namaste, Indijo, 1984. (putopisna proza, prevedena na rusinski 1986); U Fruškoj gori 1854 (dnevnik Milice Stojadinović Srpkinje), 1985; Milica – Vuk – Mina, 1987; Razgovori o Indiji, 1989; Prepiska Milice Stojadinović Srpkinje sa savremenicima, 1991; Iskustva proze, 1993; Tokovi savremene proze, 2002; U potrazi za glavnim junakom, priče, 2003; Srpkinjin krug kredom (pesme i proza posvećeni Milici Stojadinović Srpkinji), 2006; Bibliografija radova o Milici Stojadinović Srpkinji, 2007; Dnevnik Anke Obrenović, 2007; Likovi u Dnevniku Anke Obrenović, 2007; Zdravo, Indijo, 2008; Život i književno delo Milice Stojadinović Srpkinje, 2010; Stara priča, priče, 2013; Koreja, post scriptum, 2014; A gde je Čehov?, 2015; Vijetnam i devet zmajeva, 2016; Kritika pamćenja, 2017; Kubanske prijateljice, 2020.
Pogledajte i >> Memoari Klare Skerlić: MOJ ŽIVOT SA JOVANOM SKERLIĆEM
Priredila je više knjiga Stevana Pešića, Svetozara Petrovića, Judite Šalgo, itd. Dobitnica je nagrada: Za najbolju priču lista Oslobođenje na Andrićevim danima u Travniku, 1985; Nagrada „Zija Dizdarević” za najbolju priču, Fojnica; „Slobodna Vojvodina” za 2007; „Iskra kulture”, 2007; „Povelja za višegodišnji stvaralački i naučni doprinos”, 2011; „Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa”, 2012; „Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu, 2015.
