David Unger, pisac i prevodilac koji živi u Gvatemali i SAD-u, gostovao je na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu u zvaničnom program organizatora. On je u Sali Ivo Andrić predstavio svoj roman „Mastermajnd” nedavno objavljen u izdanju „Čigoja štampe”.
David Unger dobitnik je više nagrada, među kojima se izdvaja Nacionalna nagrada za književnost Gvatemale Migel Anhel Asturijas za životno delo – i on je prvi dobitnik ovog priznanja koji piše isključivo na engleskom. Autor je mnogih knjiga i prevoda. Rođen je u Gvatemala Sitiju, a živi u Bruklinu, Njujork.
Vaš roman preveden na srpski jezik i predstavljen na Sajmu knjiga nosi intrigantan naslov „Mastermajnd”. Ko je „Mastermajnd” u knjizi?
Postojala su razna tumačenja, neki ljudi misle da sam ja mastermajnd, taj koji upravlja svime, koji kreira, planira jer sam napisao to delo. Drugi misle da je mastermajnd Giljermo Rosental, drugi misle da je Migel Paredes u stvari osoba koja je ubedila Giljerma da napravi video u kojem optužuje predsednika da je mastermajnd jer on manipuliše svima. Razna su tumačenja. Ne postoji jedan odgovor, svako ko čita naći će za sebe pravi odgovor. Svaka priča, ma koliko bila o konkretnom događaju, sa određenim likovima, je istovremeno i univerzalna. Bez te univerzalnosti nema književnosti.
Ko su likovi u Vašem romanu? Oni su i simboli i slika današnjeg društva. Priču ste gradili na osnovu događaja o kojem su pisali svi mediji u Gvatemali, ali ste ga Vi razradili dalje.
Opisao sam svakodnevni život, kako su kritičari ocenili veoma su živi pejzaži, a plastičnost izraza sam postigao opisujući i kakvi su mirisi, ukusi, pokušao sam da dočaram i zvuke. Ako se tako može reći glavni lik je Giljermo Rozensvajg, lik koji sam bazirao na realnom čoveku, poznatom advokatu iz Gvatemale koji se ubio, a prethodno je snimio video u kojem je za svoju smrt, ukoliko se desi, optužio aktuelnog predsednika. On je pre toga važio za veoma uspešnog čoveka, pripadnika društvene elite. Pored njega tu je i njegova devojka, Marjam, libanska lepotica, u koju je on zaljubljen, ali pošto je istovremeno oženjen, on se nalazi u raskoraku sa samim sobom i u stalnom nezadovoljstvu. Imao je niz kratkih usputnih veza, a ova ljubav deluje na njega katarzično, tako da neki misle da je ona pravi razlog zašto je odlučio da se ubije. Dalje ćemo ostaviti čitaocima da otkriju sami. Među likovima su i bogataši, bankari, političari, ali i kurve, ubice, ljudi sa dna društva. U jednoj kritici su rekli kako sam pratio iskonske obrasce, oni su ih nazvali biblijskim jer se svaki lik susreće sa samim sobom i posledicama svojih dela.
- Dodeljene nagrade na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
- ANDRA GAVRILOVIĆ konkurs Resavske biblioteke
Roman ste zasnovali na realnom događaju. Naravno Vi ste otišli dalje i stvorili delo fikcije, jer knjiženost to jeste, fikcija.
Giljermo Rozensvajg je zasnovan na pomenutom advokatu Rodrigu Rozenbergu koji je obrazovan u Sjedinjenim Državama, vraća se u rodnu Gvatemalu gde postaje deo establišmenta. Veoma ponosno za sebe je govoiro da je desničarski kapitalista. U romanu je prikazano opšte propadanje, ne samo društveno, nego i moralno, na ličnom planu. Radnja se odvija dalje kao u trileru, život glavnog junaka se menja kada ga Ibrahim Kalil, vladin zvaničnik, angažuje da istraži neke finansijske nepravilnosti u njegovoj kancelariji. Giljermo je odmah fasciniran Halilovom ćerkom Merjem, ona je takođe postojala, samo sam joj promenio ime, pa njih dvoje započinju intenzivnu aferu koja rezultira krajem njihovih brakova. Pored toga njegova finansijska zlodela postaju sve dublja i zlokobnija kako se slučaj dalje odvija, a Giljermo, propušta brojne ključne šanse da izbegne svoju propast, zaokupljen svojom zaljubljenošću. Svakako sam tu prikazao i savremeno društvo Gvatemale i korumpirane i preteće stvarnosti koja prožima moderno društvo.
Vaše delo je objavljeno u izdanju „Čigoja štampe”, a predstavljeno je kao deo zvaničnog programa Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Rekli ste na promociji da ste prvi put u Srbiji. Kako je došlo do saradnje sa jednom izdavačkom kućom iz naše zemlje?
Kako živim u Gvatemali i SAD-u, gostovao sam na brojnim sajmovima u svetu. Na najvećem međunarodnom sajmu na španskom govornom području na svetu, koji se održava u Gvadalahari u Meksiku, upoznao sam Nevu Saraviju, direktoricu „Čigoja štampe” i tako je krenula naša saradnja. Hvala im što su preveli i objavili moj roman. Koliko vidim interesovanje je odlično, potpisivao sam knjige na njihovom štandu i razgovarao sa čitaocima. Ovde mi je veoma lepo, ovo je moja prva poseta Srbiji i Beogradu. Mogu da kažem da kad sam dolazio nisam znao šta da očekujem i da naglasim, da sam prijatno iznenađen organizacijom ovog događaja, toplom dobrodošlicom, sve je odlično. Vidim da je velik broj posetilaca i to samo pokazuje ozbiljnost izdavaštva u Srbiji, naročito sam iznenađen brojem mladih ljudi koje sam ovde video.
Vi ste dosta čitan i promovisan pisac u svetu. Gde ste sve gostovali na ovakvim događajima?
To sam rekao i tokom programa koji su upriličili organizatori Sajma knjiga. Svaki sajam ima drugačiju namenu i svrhu. Sajam knjiga u Gvadalahari kao najveći španski sajam knjiga na svetu okuplja18.000 profesionalaca koji su vezani za izdavaštvo, pisanje. Sajmovi ispunjavaju svoju funkciju doprinose opismenjavanju, razvoju književnosti, čitanju i mislim da ti međunarodni sajmovi doprinese razvoju kulture. Ovaj sajam u Beogradu to radi. Na sajmu u Meksiku ima veoma mnogo izdavača, ove godine iz 54 zemlje došlo je 14.000 i još preko 100.000 agenata za stolovima, dakle koji nemaju svoj štand. Takođe imamo 850.000 posetilaca tokom devet dana i mnogo, mnogo izdavača. Tokom 30 godina moj poziv mi daje priliku da gostujem na mnogim sajmovima, bio sam u Istanbulu, u Tajpeju, Bežingu, Frankfurtu, Varšavi, Pragu, svaki sajam je veoma različit.
Koja je uloga književnosti danas, u modernom svetu?
Mislim da je glavna uloga književnosti da zbliži ljude. Takođe, njena uloga je da ih obrazuje ali i da nam omogući aktivnost u kojoj uživamo. Kao što volimo da gledamo filmove, trčimo ili da se šetamo, tako treba da uživamo i dok čitamo. Zato mislim da čitanje mora da bude ujedno i zabava, ali istovremeno mislim da treba da bude nešto što će ljude navesti da budu bolji.
Razgovarala: Slađana Milenković
