Pred čitaocima je “Čežnja za emocijom”, treća zbirka poezije dr Zorana R. Tomića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u izdanju “Dosije studija” iz Beograda.
Ovo je Tomićevo sedmo ostvarenje, za koje je recenziju napisao književnik Enes Halilović. Već sâm naslov umnogome ukazuje na sadržinu obuhvaćenih pesama, na usmerenost stihova prema ljubavi, snovima, seti, sećanjima, nadanjima, čekanju, rastancima, priznanju (ne)učinjenog, opraštanju, strahovima. Inače, knjiga je najvećma okrenuta prošlosti, izmišljenim i stvarnim likovima koji su je – u očima i srcu pesnika – obojili strašću, pa i maštom (“Jedino ona zna”, “Januarski beogradski sneg”, “Želja”, “Ugljevita”, “Delikatna”, “Milijana”, “Zanos”, “Zagrlio sam”, “Podgoričanka”, “Čežnja za emocijom” …).
Opaža se i mestimična opsednutnost smrću, ništavilom (“Bolnica”, “Izdaja”, “Odgovori”…). Utisak je da je ova Tomićeva knjiga – dobrano osenčana maglom, sumnjama i bolom (“Percepcija”, “Srce”, “Odsustvo blizine”…) – sumornija, “tamnija” od prethodnih. S tragovima žala za prohujalim godinama, neuspelim pokušajima, promašajima, nataloženim zebnjama, bolestima. Kao da je u redovima, a i između njih, premalo sreće, zadovoljstava, optimizma, lepih očekivanja (” Novi svet”), a previše tuge, čak suza. Uz tô, pesnika belodano povremeno opsedaju voda, posebno more (“Istarski spokoj”), nebo, sunce, zvezde, kao i polja. Ne manje, samoća, otuđenost, zaborav, odsutnost, tišina. A možda je i aktuelni društeveni kontekst doprineo izvesnoj melanholičnosti predmetnog spisa, naročito u pesmama, ne bez kritičkih primesa – “Vreme nevremena”, “Za sutrašnje vreme”, “Od zla pribežište”, “Panorama”. Takođe, pesnik se sa žalom i pijetetom seća svojih najbližih, odavno upokojenih, deonica vlastitog životnog puta u kojima je, veli on, sličio pojedinima od njih rastući, menjajući se (“Groblje u decembru”, “Porodična nostalgija”). Po jačini na papir prenetih doživljaja izdvajaju se, naročito, “Neljubavna”, “Tajanstvena” i “Opsesija”.
Posebnu pažnju zaslužuju početak i završetak ove razuđene, “uzburkane” zbirke. Kao uvodne “sekvence”: prozni “medaljončić” – “Iz pekare, osmeh” i mali, ali ubedljiv filozofski osvrt ” – “Beleška o smislu”. Knjigu zatvara esej “O ratu i lubavi” koji na neki način povezuje širu, društvenu ravan i invidualni milje.
Doista, “Čežnja za emocijom” može da razgali, opusti, ali i da zabrine, duboo zamisli emotivnog čitaoca, pažljivog motrica ljudi, njhovih unutrašnjih stanja, ali i turbulentnih “spoljnih” događaja čiji smo svedoci, pa delimice i učesnici. Kao da je Tomić nastojao – i ,sva je prilika, uspeo – da nam ponudi svjevrsni “švedski sto” pesama u prozi, ali i uverljivih priča u stihovima, minuciozno začinjenih probranim rimama.
