Novosadska izdavačka kuća Akademska knjiga objavila je početkom ove godine nekoliko knjiga među kojima su se našli i Putni dnevnici Alberta Ajnštajna, kao i zbirka priča Vase Pavkovića Daleki, daleki susret.
Vasa Pavković: Daleki, daleki susret
Sudbine junaka ispisane su u urbanim pričama o davnom, siromašnom i idiličnom dobu detinjstva i odrastanja, ali nove priče Vase Pavkovića bave se i tranzicionim vremenima u kojima primitivizam, kriminal, pseudopolitika i surova borba za opstanak zagorčavaju starost mnogih heroina i (anti)heroja. Prošlost dugo traje, rekao je jedan pesnik, ali ne samo to: budućnost je nepredvidljiva i trajaće znatno, znatno kraće.
Vasa Pavković (Pančevo, 1953), pesnik, prozaista i književni kritičar. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Priredio je više antologija i panorama srpske književnosti, kao i izdanja iz njene književne tradicije. Zbirke priča: Monstrum i druge fikcije (1989); Mačje oči (1994); Hipnotisan (1996); Poslednji štićenik noći (2001. i 2004); Moj život na Marsu (2005); Crnac u beloj košulji (2008); Deset zamki (2016); Okean Dunav (2016). U izdanju Akademske knjige 2020. objavljena je njegova pripovedačka knjiga Eho Beograda, koja je naredne godine doživela i drugo izdanje. Za prozno delo dobio je književne nagrade „Karolj Sirmai”, „Ramonda serbika” i „Kočićevo pero”.
Putni dnevnici Alberta Ajnštajna – Daleki istok, Palestina i Španija 1922–1923
Zajedno s tadašnjom ženom, Elzom Ajnštajn, kasne 1922. godine Albert Ajnštajn krenuo je na putovanje po Dalekom i Bliskom istoku koje je trajalo pet i po meseci; bili su to delovi sveta koje slavni fizičar nikad ranije nije posetio. Ajnštajnov zgusnut raspored činile su posete Hongkongu i Singapuru, dva kratka zadržavanja u Kini, šestonedeljna tura predavanja u Japanu, dvanaestodnevni obilazak Palestine i tronedeljna poseta Španiji.
U ovom izdanju, koje je uredio Ze’ev Rozenkranc, nalazi se kompletan dnevnik koji je Ajnštajn vodio tokom ovog važnog putovanja. U dnevničkim beleškama telegrafskog stila sadržana su Ajnštajnova razmišljanja o nauci, filozofiji, umetnosti i politici, njegovi utisci i detaljnije refleksije o događajima kao što je nastupno predavanje na mestu budućeg Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, prijemu u vrtu čija je domaćica bila japanska carica, audijenciji kod španskog kralja i susretima s istaknutim kolegama i državnicima. Dnevničke beleške sadrže i mesta koja razotkrivaju Ajnštajnove stereotipe o pripadnicima različitih nacija, ali i pokreću pitanja o njegovom stavu prema rasama.
Ana Đorđević: Miris ajvara i miris lavande
Miris ajvara i miris lavande je kulturno-psihološka studija koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost. Specifičnost ove generacije je da nema lična sećanja na period pre početka ratova i raspada Jugoslavije, a da su tadašnja dešavanja vođena nacionalističkom ideologijom oblikovala njihovo rano detinjstvo i razumevanje etniciteta i nacionalnosti.
Knjiga je kritičkog karaktera, ali ona kritiku etnonacionalnih identifikacija ne zasniva samo na društveno-teorijskoj ili političkoj osnovi, već je prepoznaje u svakodnevnim iskustvima autonomije i otpora kod mladih. U tom smislu, ona dotiče ne samo diskurzivnu već iskustvenu ravan etnonacionalne identifikacije, koja se često smatra naivnom i do koje kritika suštinski ne doseže.
Autorka knjige, i sama pripadnica generacije o kojoj piše, namerila je da razume to iskustvo etnonacionalne identifikacije, ali i da upravo u njemu potraži iskru otpora i težnje ka promeni, kroz podsticanje lične i generacijske autonomije.
Ana Đorđević rođena je 1991. godine u Beogradu. Pohađala je osnovnu školu u Obrenovcu i Filološku gimnaziju u Beogradu. Završila je osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i 2021. godine odbranila doktorsku tezu u oblasti sociokulturne psihologije. Zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Lesli Skler: Projekat ikona
Lesli Skler je autor knjige Projekat ikona sa podnaslovom Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija, koju su sa engleskog prevele Svetlana Radović i Željka Bogunović.
U knjizi Projekat Ikona, Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima. Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena – tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni „Projekat Ikona” današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam.
Lesli Skler (Leslie Sklair), profesor emeritus sociologije na London School of Economics and Political Science (LSE). Pre studija sociologije i filozofije radio je dve godine u fabrici pamuka izvan Glazgova. Oba iskustva doprinela su njegovom celoživotnom opredeljenju za istraživanje načina funkcionisanja kapitalizma, alternativa kapitalizmu i transnacionalne kapitalističke klase. Najpoznatija njegova dela su: The Sociology of Progress, Sociology of the Global System, Transnational capitalist class, Globalization: Capitalism and Its Alternatives.
