Da li vam je poznat osećaj kada ste u školi bili primorani da pročitate obaveznu lektiru? Neki roman iz XIX veka koji vam se čini potpuno nepotrebnim, nasuprot stvarnom životu koji se upravo dešava negde napolju. Ako čitate ovaj tekst, verovatno ste odavno prevazišli sumnju u vrednost i značaj književnosti. Ipak, ako vam neko iz bliže okoline i dalje pridikuje kada uzmete knjigu u ruke, The School of Life vam nudi nekoliko odgovora kojima ćete svog sagovornika naterati da preispita svoje stavove. Jer književnost nikada ne bi trebalo poistovetiti sa pukom zabavom, ona je mnogo više od toga. Pročitajte koje su četiri psihološke funkcije književnosti i kako čitanjem utičemo na naš život.
- Iako se na prvi pogled čini da čitanje krade vreme i da bi bilo bolje da nešto drugo radimo umesto što prelećemo pogledom redove, čitanjem mi zapravo štedimo vreme. Čitanjem knjige pristupamo događajima, osećanjima ili situacijama za koje bi nam bilo potrebna večnost kako bismo ih iskusili u realnom životu.
- Time što smo, čitajući knjigu, upoznali neke druge živote i tačke gledišta drugih ljudi, u stanju smo da budemo tolerantni više nego oni koji ostaju samo u okvirima sopstvenog života. Upoznajući druge povećavamo stepen empatije, osobine koja je u svetu egoizma, kojim vladaju novac i moć, više nego potrebna.
- Setite se kada ste se u nekom književnom junaku potpuno pronašli, kada ste svoj život i svoja razmišljanja prepoznali u njegovim rečima i postupcima. Čitanje je lek za usamljenost pošto otkrivamo da postoje ljudi koji dele naša osećanja, ideje i pogled na svet. Pisci umeju da pronađu prave reči, oni znaju da opišu jedinstvenost našeg unutrašnjeg iskustva od ljubavi i usamljenosti, do strahova i doživljaja smrtnosti. Time knjige predstavljaju naše najbolje prijatelje koji uvek imaju vremena i strpljenja za nas.
- Nasuprot onome čime nas okružuju mediji koji neumorno objašnjavaju kako se vrednuje ličnost i život pojedinca, ko je uspešan a ko ne, čitajući pripovetke ili romane, mi živimo sa junacima koji se suočavaju sa svojim neuspesima, i saznajemo da ovaj svet ne funkcioniše onako kako ga predstavljaju tabloidi. Neuspeh ne povlači nužno osuđivanje (anti)junaka, nego može da probudi saosećanje.
Svi ovi razlozi idu u prilog činjenici da bi književnost trebalo posmatrati drugačije od onog kako je većina danas posmatra. Mnogima je čitanje običan vid zabave, nešto čime će skrenuti misli. Međutim ona jeste mnogo više od toga: i pored estetičke i etičke vrednosti, književnost ima terapeutsko delovanje te bi se za različite probleme mogla prepisivati određena književna dela koja bi pomogla u njihovom rešavanju. Iznad svega, književnost možemo posmatramo kao sredstvo koje nam omogućava da živimo (i umremo) sa malo više mudrosti, dobrote i razuma, poručuje ovaj zanimljivi video:
Sinhro.rs
