Tvoja majka te je iznosila
Iz ruševina zgrade koje se dime
I spuštala te na ovaj pločnik,
Kao lutku zamotanu u paljene krpe,
Gde ti sada stojiš godinama kasnije,
Razgovarajući sa psom-beskućnikom,
Napola skriven iza parkiranih kola,
Njegove oči su pune nade dok se pomera
Napred korak po korak, spreman na najgore.
(preveo Milan Đorđević)
SNAGA POEZIJE:
“Ta snaga leži u tome što samo u pesmi možete da budete sasvim svoji i da govorite šta zaista osećate i zamišljate, imate u iskustvu i razumete o svom životu, i uz malo spisateljske veštine i sreće, vaše reči mogu ostati za pamćenje. Svako ko ima književne težnje piše da bi bio zapamćen, ali za razliku od ostalih vrsta pisaca, pesnici veruju da će to postići u samo nekoliko stihova”.
“Neke od najvećih japanskih haiku pesama govore mi više o našem ljudskom stanju nego mnogi romani. Svako ko misli da je potrebno hiljade strana da bi se reklo nešto znamenito i vredno pamćenja, po meni, jeste budalast”.
– Čarls Simić –
Izvor: Večernje novosti
