Tema obeleživača stranice za knjige ili bukmarkera danas može da deluje anahrono, naročito ako se uzme u obzir sve veća upotreba elektronskih čitača, tablet računara i mobilnih telefona koji postaju dominantni medij u prenosu teksta. Romantici i ljubitelji štampanih knjiga ipak ne odustaju lako od sitnica koje doprinose lepoti čitanja, pretvarajući ga u ritual u kome je, izuzev knjige, a pored naliv pera i dnevnika čitanja, važno imati i originalan obeleživač za knjige. Njihova funkcija je jasna: omogućiti čitaocu da lako nastavi čitanje od mesta gde je stao prethodni put.

A kada su se obeleživači za knjige pojavili i kako su se menjali kroz istoriju, danas možemo da vidimo iz perspektive svedoka vremena u kome oni polako nestaju, gubeći svoju funkciju usled napretka tehnologije.

Istorija bukmarkera usko je povezana sa razvojem samih knjiga. U davna vremena kada su svici od papirusa bili jedini izbor, bukmarkeri su se koristili kako bi čitalac obeležio mesto na svitku koji je mogao biti dugačak i preko 40 metara. Ipak najstarija svedočanstva o upotrebi obeleživača stranica, datiraju iz srednjeg veka. Neki od najstarijih očuvanih obeleživača napravljeni su od pergamenta, a nađeni su u srednjovekovnim manastirima. U kasnom srednjem veku, bukmarkeri su obeležavali stranice u prvim štampanim knjigama, inkunabulama. Oni su najčešće bili napravljeni od pergamenta ili kože, kao i ostataka materijala koji se koristio za izradu korica knjiga, a mogli su se naći u obliku pramena ili trougla sa spojnicom. Neki, finije izrade, imali su rotirajući disk koji je pokazivao i kolonu na stranici do koje se stiglo. Pošto su u to doba štampane knjige bile retke i vredne, bukmarkeri kojima su obeležavana mesta u knjizi imali su ulogu da spreče prekomerno listanje i traženje, koje bi eventualno oštetilo samu knjigu.

U XVI veku bukmarkeri su počeli da se prave i od slonovače, ili su bili ukrašavani svilenim koncem, da bi u XVII veku već postojali i oni koji su ukrašavani srebrom i drugim plemenitim materijalima.

XVIII vek doneo je onaj oblik obeleživača stranice za knjige, kakav i danas znamo. Najčešće je to bila uska crvena traka, ne šira od jednog centimetra, vezana za gornji deo knjige i dovoljno duga da dosegne donju ivicu knjige. Danas ovakve bukmarkere nalazimo u upotrebi posebno u knjigama tvrdog poveza ili priručnicima.

U viktorijansko doba žene su se bavile vezom, pa se ova tada popularna aktivnost razvijala i u smeru izrade bukmarkera namenjenih najčešće za upotrebu u Bibliji i molitvenicima, a isto tako su bili i omiljeni darovi za prijatelje i članove porodica. Ovi bukmarkeri iz kućne radinosti, pravljeni su od parčeta materijala na kome je izrađen vez, ili je žicom vezena perforirana kartica. Oko 1860. bukmarkeri su počeli i industrijski da se proizvode. Tkani svileni obeleživači knjiga bili su vrlo cenjeni kao pokloni u viktorijansko doba, a njihova izrada je pratila prilike i praznike u kojima su mogli biti poklanjani. Jedan od proizvođača u Engleskoj, tvrdio je da ima 900 različitih dizajna prema kojima pravi bukmarkere.

Obeleživači stranica za knjige u različitim oblicima i veličinama, od sredine XIX veka pravili su se i od zlata, bakra, bronze, srebra, mesinga i sedefa. Mnogi su bili napravljeni u obliku noža ili mača, jer se često dešavalo da nakon štampanja, stranice u knjigama ne budu potpuno odvojene, pa se bukmarker koristio i za rezanje papira. Poznato je da su kompanije poput Gorham, S. Kirk & Sons ili Tiffany imale seriju ekskluzivno izrađenih bukmarkera.

Od 1880. proizvodnja tkanih svilenih obeleživača stranica za knjige počela je da opada, a štampani bukmarkeri napravljeni od tvrdog papira ili kartona, počinju da se pojavljuju u velikom broju. Krajem XIX i početkom XX veka knjige postaju dostupnije te je i upotreba bukmarkera sve šira, a sa razvojem marketinga, mnogi izdavači i kompanije počinju da ih koriste kao prostor za oglašavanje.

Danas su bukmarkeri samo sitnica koja čini ritual čitanja lepšim i jedinstvenim doživljajem, a uz to čuva knjige od bespotrebnog savijanja listova da bi se obeležilo mesto dokle se stiglo.

Kako bi se čitanje ove zime pretvorilo u nezaboravno iskustvo, dodajte i jedan vedar detalj kojim ćete pratiti osvajanje novih uzbudljivih svetova 🙂

Poklanjamo vam komplet od tri unikatna bukmarkera!

Pošto nam se bliže praznici, priču o najvažnijoj sporednoj stvari u čitanju, ćemo upotpuniti nagradnom igricom. Nekog od naših čitalaca obradovaćemo unikatnim kompletom od tri bukmarkera koje je specijalno za ljubitelje književnosti pripremila Gordana Pavlović iz Blue Bird Collection.

Kako biste postali vlasnici ove preslatke kolekcije, potrebno je da ispod ovog teksta ostavite svoj komentar ili odgovor na pitanje šta trenutno čitate ili koja vam je omiljena knjiga, a potom da ovaj tekst podelite sa svojim prijateljima na nekoj od društvenih mreža: Fejsbuk, Tviter, Gugl…

Igramo se od večeras do ponedeljka, 21. decembra u ponoć. U utorak ćemo ovaj tekst dopuniti informacijama o dobitniku ili dobitnici do kojeg ćemo doći uz pomoć sajta Random.org.

Šarene i zanimljive stvarčice malog plavog sveta, možete pratiti na >> FB stranici Blue Bird Collection.

Utorak, 22. decembar 2015.

Hvala Ivani, Jelici, Spomenki i Skali na učestvovanju u nagradnoj igri! Putem slučajnog izbora broja, koji predstavlja redni broj komentara, izvučen je dobitnik bukmarkera. U pitanju je komentar pod rednim brojem 1 koji je ostavila Ivana. Pozivamo Ivanu da nam se javi na mejl kontakt@sinhro.rs kako bismo se dogovorili oko slanja paketića. Čestitamo 🙂

Korisni linkovi:
Bookmark (World Wide Web)
Silver Bookmarks
Wikipedia / Bookmark

Autor: Sinhro.rs / B. Ilić

Podelite sa prijateljima: