Roman Budućnost počinje u ponedeljak, objavila je Izdavačka kuća Heliks u sklopu projekta pod nazivom Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom. Ova izdavačka kuća je i prethodnih godina uspešno predstavljala svoja izdanja koja su nastala kao rezultat povezivanja i proučavanja evropskih kulturnih, književnih i društvenih vrednosti. Prevodeći uglavnom dela savremene književnosti, Heliks je svojim čitaocima omogućio uvid u literarni svet drugih naroda, pri tome ne povodeći se isključivo za tržišnom vrednošću knjiga koje prevode, već tragajući prvenstveno za univerzalnim i svevremenim pričama.
Knjigu Budućnost počinje u ponedeljak na srpski jezik je preveo Đura Miočinović.
Čitaoci u Srbiji imali su već priliku da se upoznaju sa imaginacijom Joane Prvulesku u romanu Život počinje u petak, koji predstavlja intrigantnu mešavinu krimi priče, romanse i fantazije. U istom duhu, sa ista tri osnovna obeležja, Joana Prvulesku ponovo osvaja čitaoce nastavkom priče – romanom Budućnost počinje u ponedeljak.
Osnova fabule izgrađena u prvom romanu, likovi i zaplet direktno su kontekstualno povezani s nastavkom, tako da je preporuka da se čitaju jedan za drugim, kao koherentna celina. Ipak, spisateljskim umećem i iskustvom Prvulesku čitaocima u drugoj knjizi daje aluzije i reminiscencije na osnovne niti prvog dela, te je roman Budućnost počinje u ponedeljak moguće čitati i samostalno, kao zasebnu priču punu interesantnih, maštovitih i promišljenih detalja.
U prvom romanu junak Dan Krecu vraća se iz sadašnjosti u 1987. godinu, u Bukurešt koji predstavlja svojevrsnog samostalnog junaka u tom delu. U romanu Budućnost počinje u ponedeljak junakinja Julija se iz perioda s kraja 19. veka nalazi u sadašnjosti, zapravo u „budućnosti“. Dan i Julija menjaju svoja vremenska odredišta iz romana u roman, te je temporalnost u oba romana zaseban karakter. Ovakva temporalna koncepcija priče omogućava autorki da verno i gotovo faktografski predstavi Bukurešt iz perioda kada je bio „jedan od najvažnijih gradova Evrope“. Očito se poigravajući sa prostorom i vremenom, autorka oslikava panoramu likova i karaktere kakvi su nekada postojali. U epizodama u kojima je Julija „doputovala u budućnost“ likovi su prikazani poput svih koji nas okružuju, njihovi maniri i način komunikacije nešto je što je svima danas poznato i obično. Međutim, simpatije koje autorka implicitno pokazuje ka manirima prošle epohe imaju takvu notu koja posredno kritikuje danas a veliča juče.
U romanu Budućnost počinje u ponedeljak Bukurešt takođe igra važnu ulogu. Kroz nekoliko dana odigrali su se događaji istorijskih razmera koje je autorka odabrala da prikaže i svoje junake uplete u niti policijskih, ljubavnih, političkih intriga. Rasprava o uticaju korseta na žensko telo i predlog doktora Đerote da se ukine njegova upotreba deluje progresivno i šokantno, ali kada se dogodi planirani atentat na kralja sve priče junaka se okreću ka tom događaju, i svaki od junaka je, kako će se ispostaviti, na neki način povezan sa nihilističkim grupama koje u atentatu imaju udela.
Način izgradnje fabularne niti ovog romana podseća na dobro promišljen i nimalo naivan detektivski roman. Ali detektivsku preciznost priče obogaćuju dva glavna pripovedača – Julija Margulis, koja putuje u budućnost, i novinar Pavel Mirto. Pored toga što čitaoca upoznaju sa velikim zbivanjima u gradu, oni u strukturu romana unose i sopstvene avanture, a preko njih se uvodi mnoštvo sekundarnih likova. Granične situacije u kojima se likovi nalaze – atentat, javni skandali, bolesti, putovanje kroz vreme – uključuju sudbine junaka koji su prevashodno po karakteru dobri, ali su se zatekli u pogrešnom kontekstu.
Kako autorka navodi – budućnost i prošlost su dvostrani. Konceptualno lice prošlosti u ovom delu su junaci koji oživljavaju prošlu epohu; počevši od doktora Đerote i doktora Margulisa, do policajaca i direktora časopisa Univerzum i Istina. Njihovi pogledi na svet i život daleko su drugačiji od onih današnjih. Lice budućnosti mahom je arhitektura ovog dela. Zgrade i ulice, dekor i atmosfera progresa daju ovom romanu notu savremenosti, te bi bilo nepravedno posmatrati ga isključivo kao istorijski roman. Dualitet i ambivalentnost su možda dve osnovne karakteristike – sadašnjost i budućnost u prvom planu, ali i na ljudskom nivou – Niku, veselo siroče i Žak, mudar sin jednog doktora; Pavel, zaljubljeni novinar i moćni Aleksandru…
Stilska energija i živahni portreti predstavljaju Bukurešt u bezvremenom sistemu ljubaznosti i strpljenja. U današnjem svetu grozničavosti i brzine, robotizovanja i otuđenja, dela poput romana Budućnost počinje u ponedeljak izazivaju prikrivenu melanholiju koja sanjari o prošlosti. Ali putovanje kroz vreme je znak da se nostalgija može usmeriti i ka budućnosti. U jednom trenutku Julija kaže: „Nedostaje mi budućnost“ .
Budućnost počinje u ponedeljak je temporalni mozaik koji odgovara na pitanje: „Šta ćeš da radiš juče?“
Poklanjamo knjige
Da li ste vi razmišljali šta ćete raditi juče? Izdavačka kuća Heliks čitaocima sajta Sinhro.rs poklanja dva primerka knjige Joane Prvulesku Budućnost počinje u ponedeljak. Knjigu možete dobiti ako nam ispod ovog teksta do petka, 8. februara 2019. ostavite komentar (u kome možete napisati šta trenutno čitate) i tačnu imejl adresu. Dobitnike ćemo odrediti slučajnim izborom uz pomoć aplikacije Random.org.
Slučajnim izborom, knjigu će dobiti čitaoci koji su ostavili 8. i 13. komentar. Molimo dobitnike da nam se jave kako bismo se dogovorili o slanju knjiga.
Hvala vam što nas pratite i što ste učestvovali u ovoj igrici! Uskoro vas očekuje još jedan krug darivanja…
Čitam uglavnom nešto što sam već pročitala. Od novog, trenutno, Lenjin, tekst Imperijalizam kao poslednji stadijum kapitalizma.
Читам Александар Узелац ”Срби и крсташи”,
Dostojevski
Citam paralelno nekoliko knjiga: jedna je uvek nova ( momentalno Vilijem Golding, Naslednici) a odmaram se citajuci delove vec procitanih, omiljenih dela. Npr. nikada me ne zasiti Don Kihot, Dzejm Dzojsa drzim pored kreveta, otvorim stranicu nasumice i citam, i tako po redu. Imam knjizevni blog ( Alea – blogger) i to je moja digitalna biblioteka.
“Papirne disko kugle” Dragoslava Barzut
V. Fokner “Dok lezah na samrti”.
Čitam Tomasa Pinčona “Skrivena mana”
Trenutno na čitanju Ime ruže-Umberto Eko i Lakuna – Barbara Kingsolver
Ženski princip u bajkama – Marija-Lujza fon Franc
Citam “Necista krv” Borisava Stankovica.
Čitam najnoviju urnebesnu knjigu Bila Brajsona “Život i doba malog Groma” čiji humor me uvek dovede do suza 😂
milosevic-jelena@hotmail.com
Kako biti oboje, Ali Smit
Čitam “Mitologiju svakidašnjeg života” Igora Mandića