U romanu Brat od leda, katalonska autorka i multidisciplinarna umetnica Alisija Kopf ispisuje slojevitu, hibridnu prozu koja se ne pokorava žanrovskim granicama.
Kombinujući fragmente dnevnika, eseja, fikcije i dokumentarne građe, Kopf oblikuje narativ u kome se intimna priča o bratu sa autizmom prepliće s istorijskim pričama o osvajanjima Severnog i Južnog pola. Glavna naratorka – umetnica i kćerka iz radničke porodice – koristi metaforu leda da bi govorila o stvarima koje ne mogu lako da se izraze: tišini, nepovezanosti, nerazumevanju i emocionalnoj blokadi.
Led u ovoj knjizi nije samo meteorološka pojava, već celokupan emocionalni pejzaž – lični, porodični, društveni. Autorka promišlja kako se oblikuju vlastiti identiteti u senci onih koje volimo, kako žene preuzimaju uloge negovateljica i posrednica u porodicama koje nemaju emocionalni jezik i kako umetnost može postati strategija preživljavanja u svetu koji ne ostavlja mnogo prostora za ranjivost. Brat iz naslova, nežni i distancirani „čovek od leda“, postaje centar neizrečenog porodičnog bola, ali i snaga oko koje se formira naratorkin pogled na svet.
Kroz tekst se prožimaju reference na istoriju polarnih istraživača – Pirija, Kuka, Šekltona, Amundsena – ali i vizuelna umetnost, literatura, čak i popularna kultura. Ovo je knjiga koja misli, promišlja sopstveni oblik i govori podjednako i sadržajem i formom. Autorka umešno koristi fragmente i beleške sa polarnih istraživanja ne kao puki eksperiment, već kao strukturu koja odgovara prirodi emocije o kojoj piše – raslojene, povremeno disocirane, ali trajno prisutne.
Prevod Jelene Petanović vešto prenosi tonove autorkinog izraza: od suzdržane tuge, preko ironijske distance, do dokumentarne preciznosti. U njenom prevodu led škripi, rečenice deluju krhko, ali su u osnovi snažne – baš kao i protagoniskinja romana.
Ovo je roman koja govori o onome što izmiče jeziku, ali ne i iskustvu – o zaleđenim emocijama, kreativnosti kao preživljavanju i o nemogućnosti da se stvarno „osvoji“ drugi. To je tiha, istrajna proza o brizi, granicama jezika, ženskoj svakodnevici i umetničkom pozivu, koja ostaje sa čitaocem dugo nakon što se zatvori poslednja stranica.
Izdavačka kuća Heliks organizuje predstavljanje romana Brat od leda katalonske autorke Alisije Kopf u utorak, 24. juna, u Institutu Servantes u 19 časova. O romanu će govoriti: Marija Nenezić – književna kritičarka i novinarka, Jelena Petanović – prevoditeljka i Katarina Ješić – urednica u Heliksu.
Alisia Kopf u svom hibridnom romanu Brat od leda istražuje teme izolacije, umetničkog stvaranja i porodičnih odnosa, koristeći metaforu polarnih ekspedicija kao ključ za razumevanje unutrašnjih borbi glavne junakinje. Kombinujući dnevničke zapise, istraživačke beleške i fikciju, pruža jedinstven uvid u način na koji pojedinac navigira kroz sopstvene emotivne i intelektualne krajolike. Autorka se oslanja na istorijske priče o istraživačima Arktika i Antarktika, preplićući ih sa ličnim iskustvima protagonistkinje, mlade umetnice koja pokušava da pronađe svoje mesto u svetu. Kroz fragmentarnu naraciju, autorka istražuje odnos između umetnosti i opstanka, postavljajući pitanje: da li je umetnički rad svojevrsna ekspedicija u nepoznato?
Jedan od najzanimljivijih aspekata knjige jeste način na koji Alisija Kopf koristi led kao simbol emocionalne distance, ali i kao metaforu za kreativni proces. Njena junakinja se suočava sa izazovima porodičnih odnosa, posebno u vezi sa svojim bratom, čija neurodivergentnost dodatno produbljuje osećaj izolacije i nesigurnosti.
Izazovan, ali i duboko emotivan, roman pruža čitaocima priliku da razmisle o sopstvenim unutrašnjim ekspedicijama. Autorka ne nudi jednostavne odgovore, već poziva na kontemplaciju o umetnosti, identitetu i ljudskoj potrebi za istraživanjem, a prevod Jelene Petanović uspešno prenosi hipnotički ton i intelektualnu oštrinu originalnog teksta.
Alisija Kopf (1982) katalonska je književnica i vizuelna umetnica. Diplomirala je likovne umetnosti, kao i teoriju književnosti i komparativnu književnost na Univerzitetu u Barseloni. U stvaralačkom radu posebno je zainteresovana za istraživanje polarnih oblasti, ali kroz svojevrsnu introspekciju i granica u načelu – geografskih i emotivnih. Već svojim prvim romanom, Brat od leda, prepoznata je među kritikom i čitaocima kao jedan od nesvakidašnjih i upečatljivih glasova savremene evropske književnosti. O tome svedoče prestižne nagrade koje su joj dodeljene za književni prvenac, između ostalih i Nagrada Llibreter (2016) te Nagrada kritike za špansko izdanje (2016). Trenutno radi na Otvorenom univerzitetu Katalonije u Barseloni i predaje komunikacije.
Knjiga Brat od leda deo je projekta Svet u kome živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom realizovanom u okviru programa Kreativna Evropa.
