Kao osnivač i glavni urednik časopisa i izdavačke kuće “Gradac” iz Čačka, već decenijama u kulturnoj i prosvetiteljskoj misiji, Branko Kukić pokazuje, kako je nedavno ocenjeno u javnosti, da se bez podilaženja modi i neukusu može stvarati vrhunska kultura, i da je moguće raditi izvan glavnih centara i dominantne matrice.
U interjuu za Večernje novosti B. Kukić priča o časopisu “Gradac”, izazovima umetnosti i kulturi.
Kada se osvrnete unazad, na šta ste posebno ponosni?
Mislim da je važno da je “Gradac” povratio ugled i čitanost časopisa, njihov značaj, zanimljivost i intrigantnost u savremenoj srpskoj kulturi. Takođe je važno da je “Gradac” prvi i jedini časopis koji objavljuje tematske sveske, što je pokazalo da takva koncepcija drži pažnju čitalaca. I ono što je posebno važno jeste činjenica da je ovaj časopis svojim tematskim brojevima otkrio mnoge zaboravljene i zapostavljene teme i stvaraoce.
Šta se očekivalo i dobijalo od književnosti, umetnosti i kulture, u vreme kada je izašao prvi broj časopisa?
U to vreme društvo je bilo pod kakvom-takvom kontrolom: kontrolisala ga je ili rigidna i jednoumna komunistička ideologija, ili Udba, ili do besmisla razvijena samocenzura. Kultura je za jedan sloj društva bila jedini ventil da se da mašti na volju ili da se spozna mnogoznačnost sveta u sebi i oko sebe. Ona je bila prolaz u pećinu senki i ideja, privida i drugačije stvarnosti. Kultura je značila oslobađanje i inicijaciju.
…
Pomenuli ste jednom da nam nedostaju zanos i ideje?
Bez zanosa i ideja nema napretka jednog društva. Kao što ga nema i bez odricanja. Bez njih vam ne pomažu pare, jer će ih neko spiskati na budalaštine, šarene drangulije i cirkusante. Zanos i ideje su pokretači želje i potrebe za vrednostima i smislom. Po vrednostima u svim oblastima se prepoznaju napredna i stabilna društva…
…
Uspevaju li savremeni srpski pisci da predoče čitaocima duh vremena?
Čitava naša savremena umetnost se izgubila u metežu o kom govorim. S jedne strane, ona pokušava da uhvati korak sa svetom, pa najčešće postaje epigonska i pomodna, a s druge, ovde je sve prezasićeno banalnošću, pa umetnost neretko traži teme u prošlosti koja je toliko iscrpljena i prežvakana da je postala banalnija od savremenosti. Prava umetnost ovde gotovo da nema svoju publiku, jer publika bez kriterijuma traži ono što je pomodno, ono što voli i kuso i repato. A i ono što je u Srbiji “nobl” i “kok” (kako bi rekao Sterija) u svetu je već demode. A da bi “duh vremena” bio interesantan za umetnost, on mora da bude obeležen protivrečnostima, previranjima, stalnim promenama, treba da bude pod temperaturom. To su izazovi za umetnost. Ovde je život jednoličan jer su se ljudi pomirili sa svojom sudbinom. Jedino su još političari neumorni, strasno i žilavo se boreći za svoj plen. Oni su neman koja – kako bi rekao Ljubomir Simović – “jede do pobjede”.
Da li je čitanje knjiga postala zaboravljena disciplina?
Čitanje knjiga, kao i interes za umetnost, svelo se na sporadičnost. Čitanje je stvar duha a ne egzistencijalne nemoći, kako je to ovde uvek bio lažni alibi za mentalnu opuštenost. Ovo drugo se odnosi na pisanje i objavljivanje knjiga. Ali činjenica je da se knjige kako-tako objavljuju – takoreći bez pomoći države, reklo bi se krijući. Najvrednije i najznačajnije knjige se objavljuju u malim tiražima, od kojih ne može da se vrati uloženo. Šta se danas čita? Uglavnom hitovi, treš, bezvredne knjige koje imaju neverovatnu moć, brzinu i efikasnost zaglupljivanja.
Autor: Bane Đorđević
Izvor: Večernje novosti, 15. mart 2014.
***
Časopis “Gradac” osnovan je 1974. Od početka do danas, glavni urednik časopisa je Branko Kukić, koga je uredništvo nedeljnika Vreme prošle godine izabralo za ličnost godine – >> intervju. Za četiri decenije, koliko časopis izlazi, objavljen je niz brojeva koji predstavljaju monografske celine posvećene pojedinim piscima i umetnicima, kao i pojavama u kulturi i civilizacijskim fenomenima.
Od važnijih tematskih brojeva izdvajaju se antologije tekstova: Savremena svetska priča, Svetska poezija danas, Stvaranje moderne drame; zatim monografske celine o piscima kao što su Danilo Kiš, Henri Miler, Samjuel Beket, Bruno Šulc, Vasko Popa, Žan Žene, Malkolm Lauri, Martin Buber, Viljem Blejk, Danil Harms, Niče, Ernst Jinger; o slikarima Ljubi Popoviću, Dadu Đuriću, Baltusu; o pokretu zvanom Mediala; o stripu (Hugo Prat, Mebijus, Enki Bilal).
Najnoviji trobroj časopisa posvećen je dendizmu.
