Boris Mandić rođen je 26.01.1985. u Zadru. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Piše poeziju i druge književne forme.
Objavljivan u različitim časopisima. Pisao i slikarske recenzije. Živi i radi u Beogradu.
U NOVEMBRU NEMA NADE
Da ću napisati stih,
zapeo sam između dva jevanđelja.
Šetam se izduženim prostorima,
povlačim linije, crtam čudnu geometriju.
Upao sam u rupu antipoezije,
slova mi nemaju čak ni šum.
REKVIJEM ZA MRTVOG DRUGA
Mrtav si.
Patetika je reći
da si mrtav.
Teraš me na patetiku
mrtvi čoveče.
Ko te je zvao?
Poltergejst si,
pojavljuješ se, nestaješ,
šetaš mojom praznom glavom
posmrtnim korakom kao
Gilgameš, Hektor,
svi ste isti – mrtvi.
Ti si ništa.
Ti si manje od ništa.
Ja sam nešto.
Peti put umireš.
Vraćaš se kao vampir
sa svojim pričama
o suštini proporcije između količine
pečurki i gramaže spida,
poput Partenona, katedrale
u Šartru. Možda si tu
skriven, u vitražima.
Sada si svetlost i slika.
Užasno zvuči.
Nemaš mašte ni u
smrti mrtvi čoveče.
Spalio sam sve
tvoje fotografije.
Pošmrkao sve suze
koje su lile zbog tebe.
Nestani još više.
Umri još više.
Slušam Mesijena
zato što sam pretenciozni
kreten, a ti mrtav
mi se smeješ,
Nauči me da se smejem.
Nauči me da jedem mrak.
Nauči me da pijem tišinu.
Nauči me da ćutim kao
pokvareni usisivač.
Nauči me da trulim kao
kora pomorandže.
Nauči me da budem mrtav.
Vidimo se nigde.
GOGEN NA TAHITIJU
Ona budi mrtve koje ne zarobi još sirovost.
Fridrih Helderin
Zelena boja savila kičmu prostora.
Linije senče grehove morskih bogova.
Sunce se utapa u nemir totema,
Ideja bluda cveta.
METAFIZIKA ODSUSTVA
Sakrio sam se u uglu praznine.
Hegel levo
Hegel desno
Hegel pravo.
Tebe nigde.
VELIKI PAD
Sapleo sam se u snu.
Novac mi je podario svet.
Polako klizim u stvarnost.
KLAVIRSKI KONCERT BR. 3
Razmišljam o ukusu
bakine sarme.
Razmišljam o svim
pročitanim knjigama
unazad.
Mislio sam da ću otkriti
tajnu broja tri, a samo
sam uspeo da se
usput negde izgubim.
Nema besmisla života
kao što tvrde metafizičari.
Evo me, letim, konačno
vidim svoje izgubljene
godine kako se šunjaju
ispod mog kreveta.
Šta će mi one?
Imam svesku gde zapisujem
reči sadašnjosti
koje me vode
negde, tu blizu
da bi plakale
u tišini.
Budućnost je pokrivena
čarobnjakovim plaštom.
KAMEN MUDROSTI
Šetao sam ulicom, spotako se
o kamen i upao u – poeziju.
