Olivera Olja Jelkić, Ludvig, Čigoja, Beograd, 2018.
Ludvig van Betoven pored svoje vanvremenske muzike bio je poznat i po tome što je u njegovom životu bilo mnogo žena. Mladi kompozitor koji je kao tinejdžer morao da zabavlja predstavnike visokog društva da bi zaradio za egzistenciju svoje familije, jer je otac bio alkoholičar i nesposoban za to – bio je jedan od najtalentovanijih učenika u to vreme (kraj osamnaestog veka) velikog kompozitora Jozefa Hajdna. Prilikom jednog koncerta u njegovom rodnom Bonu, on upoznaje prelepu osamnaestogodišnju gospođicu Žanet d’Hontar iz Kelna koja u to vreme boravi kod svoje rođake Eleonore Brauning. Tinejdžerska ljubav bukta sa nesavladivom snagom. Dvoje mladih tinejdžera se zaljube jedan u drugog misleći da ne postoji sila koja bi ih razdvojila. Naravno, poznata Kelnska familija, posebno otac mlade i lepe Žanet neće ni da čuje za tog anonimnog klaviristu i brže bolje udaje svoju premladu kćerku za znatno starijeg gardijskog kapetana Karla fon Greta i ona se sa njim seli u centar evropske kulture – Beč.
Olivera Jelkić kao mudra i vešta spisateljica otvara jedan vrlo rigidan ljubavni trougao koji svoje književno i istorijsko utočište nalazi upravo u Srbiji, po ravnicama Srema gde Ludvig kreće za svojom jedinom ljubavlju pošto kapetan, saznavši da je on potencijalna opasnost za njegov brak traži prekomadnu baš u zabačenom Šlosu. Nesrećna i razočarana Žanet nevoljno polazi za svojim mužem, ali kako autorica razvija svoju priču, ljubav uvek nađe načina da se realizuje. Imeno, mlada i zaljubljena Žanet uspeva da pošalje pismo svom ljubljenom Ludvigu i da ga pozove u vreme kada njen suprug odlazi na duže odsustvo.
Olivera Jelkić vodi ovaj prelepi roman tačno po stranputicama sremskih naselja i to je priča on the road sa izvanredno sročenim narativom. Sa originalnom idejom, „Ludvig“ ne imponira samo sa pričom o mladom kompozitoru, koja dosad nije bila poznata, a dotiče srpske krajeve, nego je i priča o ljubavnoj oluji koja ne zna za granice. Žudeći jedan za drugim, Žanet i Ludvig do zadnjeg trenutka veruju da će se osloboditi svih postavljenih prepreka i da će zajedno krenuti kako kaže spisateljica „na kraj sveta.“ Ali, poenta romana je sasvim drugačija i upravo ona je njegova najdublja sonda, a to je racio koji nas upozorava da svaka nabujala emocija i posvećenost kad se ogleda u ogledalu realnog života postaje gorka sudbina fatalna za život mladih ljudi.
Avantura mladoga Ludviga van Betovena kroz sremska naselja je i presek tadašnjeg života siromašnih ljudi koji se bave poljoprivredom, i on tu upoznaje jednu civilizaciju o kojoj nija nikad ni sanjao. Kao talentovani, ali krhki mladić, on u Srem dolazi u kontakt sa grubljom stranom života koja mu pruža iskustvo koje ne bi mogao da dobije krećući se urbanim krugovima Beča. Upravo taj dijalog civilizacija je jedan od najlepših atributa ovog posve originalnog romana Olivere Jelkić. Kontinuirana uporedba prostodušnosti naspram lukavosti, blagonaklonosti naspram podvale su aspekti koji ovaj roman čini antologijskim s tim što u celoj ovoj ljubavnoj priči večita borba dobra i zla postaje mehanizam koji pokreće celu radnju.
Ipak, proces naracije u romanu „Ludvig“ ne podleže crno-belom prikazivanju sudbine dvaju glavnih likova, a i likova koji im se pridružuju. Galerija karaktera koju Ludvig upoznaje predstavljaju dinamički likovi determinisani društvenim previranjima i svojim klasnim statusom. Tako on ulazeći u neizvesnu avanturu kako bi došao do svoje voljene, sreće životno iskustvo kakvo dotad nije imao, i upoznaje likove za koje nije ni znao da uopšte postoje. Upadajući u niz nesrećnih situacija, od kojih su deo njih i životne opasnosti, ovaj mladi umetnik postaje svestan da život nije samo muzika i komuna visokog društva. Životna filozofija s kojom se on suočava nalazeći ljude svakakvog vida i različitog društvenog statusa, dijamteralno menja njegov svetogled tako da je on, kada konačno susretne svoju veliku ljubav sasvim drugačiji čovek.
Konačno, ovde je i najveća dragocenost romana Olivere Jelkić. Ova izvanredno talentovana spisateljica ne piše roman samo da bi ispričala priču. Ona gradi likove koji su kompleksni i jasno inkorporirani u eklektiku celog sadržaja. Ona kao iskusna autorica je svesna da elementarna ljubavna priča ne korespondira sa filozofskim premisama i da je sluga običnog sleda događaja. Olivera Jelkić vrlo dobro zna da ona opisuje lik jednog od najvećih kompozitora na svetu i gradeći taj kompleksni lik ona ne odmiče sa repera njegovog odnosa ka svetu kroz kaleidoskop muzike, pa tako uspeva da celu njegovu patnju i napore da pređe preko brda i planina da bi došao do svoje voljene pretvori u inspiraciju na koju se veliki kompozitor u najranijem periodu stvaralašta i najviše potpire.
Roman „Ludvig“ pored glavnog lika, ima i struju koja znači čistu ljubavnu zanesenost, a to je mlada i krhka Žanet. Mlada devojka i pored toga što je udata već sa svojih osamnaest godina ima najveću želju, a to je da provede ceo svoj život sa onim kojeg njeno srce odabere, ali i ona kao i Ludvig nije svesna realiteta u kome živi i voli. Živeći u društvu gde je status najvažniji, ona postaje žrtva kalkulisanja njenih roditelja i doživi strašnu tragediju od koje svim svojim naporima želi da se izvuče. Naravno, realitet je i sreća i nesreća i mlada Žanet vrlo rano ulazi u kompleksnost života kao supruga kapetana sa velikim plemićkim statusom. U stvari, sa ova dva lika, spisateljica provlači kroz ceo roman dva načina suočavanja mladih ljudi sa kompleksnošću života, sa razbijanjem iluzija, sa sudbinskim previranjima, tako da je „Ludvig“ i roman o ljudskom ogledanju u izburkanoj vodi života gde je ideal samo daleka žudnja, a stvarni život dosadni protok vremena od kojeg je bekstvo samo patnja bez rezultata.
Pored ovih likova, roman„ Ludvig“ poseduje i galeriju epizodnih likova koji su vrlo karakterni i odlično izvajani, likovi koj odbeležavaju jedno vrlo turbulentno vreme, kraj osamnaestog veka, kada je taj deo Srbije u sklopu Austrougarske imperije kojom vlada kralj Josif Drugi. Likovi koje mladi Ludvig susreće u toku svoje avanture kroz Srem su različiti karakteri i pripadaju različitim slojevima društva i različitim zanimanjima, ali to je kongolmerat jednog vremena koji nosi surovost kakvu, na žalost vidimo i u ovo vreme koje je daleko naprednije u tehnološkom smislu. I na taj način, roman „Ludvig“ Olivere Olje Jelkić je univerzalan, kompleksan i posve inspirativan. Pored vrlo specifilne i originalne ljubavne priče, ovaj izvanredni roman imponuje i sa svojim odnosom ka jednom vremenu i ka jednim sjajno vođenim dijalogom civilizacija i to obeležava njegovu unikatnost i slojevitost.
Niko ne bi pretpostavio da bi se u srpskoj literaturi pojavio roman koji govori o iskustvu velikog Ludviga van Betovena sa srpskom civilizacijom i sa srpskim načinom života. Ali, civilizacija je kontradiktorna i vrlo čudna, pa se ovakve priče uvek dešavaju. Roman „Ludvig“ Olivere Jelkić je svedok civlizacijskog ispreplitavanja i kontroverze, ali je i svedok fluida ljubavi i njenog filozofskog prosedea. Zato je „Ludvig“ velika dragocenost srpske knjževnosti koju treba ljubomorno čuvati i poštovati.
Autor: Sašo Ognenovski
