Besmrtno srce roman je britanskog autora Pitera Banzla koji je objavila Izdavačka kuća Propolis Books, a sa engleskog ga je prevela Aida Bajazet. Radnja romana smeštena je u neku alternativnu prošlost, u viktorijansku Englesku krajem XIX veka. Iako na prvi pogled može zazvučati kao istorijski roman, tema kojom se autor bavi je univerzalna i aktuelna bez obzira u kom veku živimo.
Lili je glavna junakinja, netipična devojčica koja se u svom kratkom životu susrela sa mnogim preprekama i tugama. Od smrti majke, preko usamljenosti, do borbe za sopstveni život, ona je prava heroina, spremna da se suoči i izbori se sa svim problemima. Roman Besmrtno srce prepun je uzbuđenja, tajni i preokreta, tako da drži čitaoce zainteresovanim sve do samog kraja, kada otkrivamo uzrok zbog koga se devojčica suočava sa zlim silama koje je prate do velikog otkrića.
Ova jedinstvena priča podjednako može biti zanimljiva kako deci tako i odraslima, jer je svakako možemo čitati na nekoliko nivoa. Značenja su isprepletena i vode nas ka pitanjima sa kojima se i sami suočavamo iz dana u dan.
Pročitajte i tekst >> Deca čitaju i kada ne znaju slova: od slike do prepričavanja priče
Knjiga nam, iza površinskog sloja značenja koje nalazimo u razvoju fabule i oslikavanju likova, postavlja filozofska pitanja, odnosno, podstiče nas da razmislimo o etičnosti razvoja tehnike i tehnologije. Piter Banzl nas je vratio u viktorijansku Englesku, ali nema neke velike razlike između prošlosti i sadašnjosti, jer i onda i sada, čovek se suočava sa istim filozofskim pitanjima: ima li smisla beskonačan život i da li stvaranjem mehanoida (ili veštačke inteligencije danas) mi učestvujemo u stvaranju jednog novog živog bića. Da li je veštački stvoreni mehanizam samo mašina sa svojim funkcijama koje služe čoveku, ili im se prihvata mogućnost da budu kompletna bića koja imaju svoju suštinu nastalu po uzoru na čoveka?
Autor romana Besmrtno srce postavlja pitanje upotrebe mehanoida, suočavajući likove i gradeći sukobe i njihovom odnosu prema veštački stvorenim bićima. U njihovom ocrtavanju Banzl nije mnogo eksperimentisao. Pridržavajući se strukture bajke, u kojoj postoje dobri i loši likovi, u kojoj je pred glavnu junakinju stavljeno mnoštvo prepreka, a ona ih savladava, koliko zbog svojih moći, toliko i zbog pomoćnika koji iskrsavaju na putu – roman Besmrtno srce je izuzetno čitljiv, a pitanja o etičnosti upakovana su u naraciju koja neće opteretiti malog čitaoca.
Lili prema mehanoidima oseća privrženost i ispoljava ljubav više nego prema ostalim ljudima koji se pojavljuju u romanu. Jedina osoba koja joj je važnija o mašina jeste njen otac koji je nestao. I taj njegov nestanak (ili smrt) gurnuo je Lili na put ka otkrivanju najveće tajne.
U analognom svetu viktorijanske Engleske, mehanizmi na navijanje predstavljali su jedan od načina da se nešto kreće, bez pomoći čoveka. Tačnije, čovekova uloga je bila samo da navija mehanoide, kako se mehanizam ne bi odvio do kraja i prestao sa radom. Džon, Lilin otac, jedan je od najvećih i najpoznatijih naučnika u oblasti stvaranja novih mehanoida. Njegovi izumi imali su i osećanja, kao i razvijen osećaj za pravdu. Gospođa Rast jedna je od njih, i najdraža osoba ženskog pola, koju je Lili bezgranično volela. Ipak, nakon nestanka Lilinog oca, gospođa Rast nije mogla da se brine o Lili jer za nju nisu važili ljudski zakoni, i ona nije mogla biti deo porodice. Zato brigu o Lili preuzima kućepaziteljka Verdigri, žena spremna na sve kako bi iskoristila situaciju i materijalno se osigurala. Zahvaljujući koristoljubivoj kućepaziteljki, Lili je odrastala u privatnoj školi gde su je učili svemu od čega je bežala i sa čim se nije slagala. A nije se slagala, na primer, sa držanjem knjiga na glavi kako bi se vežbalo pravilno držanje. Umesto toga, Lili je volela da čita, i to horor romane. Banzl nas na nekoliko mesta u romanu podseća da Lili nije kao ostale njene vršnjakinje.
Posmatrajući ženske likove, primećujemo da je autor sledio i jedno od opštih mesta iz bajki: odsustvo majke iz života glavne junakinje. Isto je uradio i sa majkom vernog Lilinog pratioca i najboljeg prijatelja Roberta. Njegova majka je otišla i ostavila dete da odrasta sa ocem. S druge strane, imamo lik zle kućepaziteljke koja je dovela Lili u opasnost. I na kraju kroki ocrtan lik Ane, novinarke koja je u ključnim trenucima pomogla dečaku i devojčici da se izvuku iz opasnosti, ali ipak ostaje utisak da je samo radila svoj posao i uradila ono što bi skoro svako uradio da vidi nezaštićenu decu u nevolji.
Nasuprot ženskim likovima, muški likovi su jasno karakterizovani. Očevi dečaka i devojčice sa jedne strane, i zli hibridi koji progone glavnu junakinju sa druge. Jedino lik gospodina Silverfiša, glavnog pokretača radnje romana, oslikan je iz različitih uglova. Njegova dobrota, iz prve polovine knjige pred kraj prerasta u zlobu iza koje se krije čudovište spremno na sve kako bi obezbedio sebi beskonačan život.
Galeriju likova romana Besmrtno srce pored ljudi i mehanoida, dopunjuju i hibridi. Oni su pola ljudi, a pola mašine, zli su i nemaju savest. Na svojim rukama imaju krv, i svet gledaju svojim srebrnim očima, a Lili progone dok ona sama ne upadne u zamku. Iz svake zamke Lili sa svojim drugom uspeva da se izvuče zahvaljujući pomoćnicima, na koje nailazie u raznim situacijama. A jedan od najvećih pomagača jeste lisac Malkin, mehanoid kojeg je Džon stvorio da bi pravio društvo njegovoj ćerki. Malkin je izvor humora, ali i slika večite privrženosti životinja čoveku. On je razuman i shvata kako da pomogne u kritičnim situacijama, koristeći se i govorom.
Tema beskonačnog života je osnovno polazište za nastanak ovog romana. Tema besmrtnosti stavlja pred čitaoce pitanje o etičnosti ove mogućnosti. Naime, na šta je sve čovek spreman da bi se domogao života bez kraja? I na koji način bi ispunio svoj život neko ko će uraditi sve zarad besmrtnosti? Neko zao. Mogućnost večnog života uplašila je pronalazača perpetuum mobila, mašine koja sama sebi stvara energiju. Taj pronalazač, Lilin tata, zbog svog pronalaska ostao je bez žene, i zamalo, ćerke.
Iako je besmrtno srce Džon izumeo kako bi pomogao svom bolesnom prijatelju, pokazaće se da je njegova vrednost daleko veća. Otkrivši kako se prijateljstvo ruši jer sa jedne strane počiva na koristoljublju, Džon će svoju porodicu dovesti u opasnost iz koje njemu najdraže ne mogu izaći žive. Tajnu o besmrtnom srcu dugo će držati samo za sebe, da bismo na kraju saznali da je besmrtno srce našlo svoje mesto tamo gde je bilo najpotrebnije.
Zarad ideje o besmrtnosti mnogi su izgubili svoje živote. Na prvom mestu Lilina majka, a zatim i Robertov otac, koji ima izvesnu ulogu žrtve, kako bi junakinja nastavila svoj put i došla do glavnog cilja. Suočavanje sa smrću, nešto je što prati dečaka i devojčicu. Malodušnost, posrtanje, nedostatak samopouzdanja i nestanak nade nešto je sa čime se Robert i Lili stalno susreću, ali istovremeno bodre jedno drugog i podsećaju se da u njima, iznad svega, kuca hrabro srce.
Autor pored naracije, uspešno opisuje emocionalna stanja u kojima su se našla dva junaka, dovodeći ih u vezu sa njihovim ponašanjem. Pred čitaocem Robert izrasta iz uplašenog i nespretnog dečaka u veštog heroja koji savladava svoje strahove i spasava u kritičnom trenutku živote prijatelja. Lili zahvaljujući snovima, otkriva šta se sve desilo u prošlosti i kako je kutija od ružinog drveta postala toliko važna.
Slikovito pripovedanje, napeta radnja, neočekivani obrti, u nekim delovima čak lirski opisi psihičkog stanja junaka, glavne su odlike romana Besmrtno srce. Cepelini ili dirižabli, glasne parne mašine, satni mehanizmi na navijanje, mehanoidi i hibridi, neka razvijena civilizacija koja ostaje u viktorijanskoj prošlosti kao alternativa onome sa čim smo upoznati, povezuje ovaj roman sa elementima stimpanka, koji se kao žanr naučne fantastike bavi futurističkom prošlošću.
Takva prošlost nije prošlost našeg sveta, ali jeste prošlost onog paralelnog sveta budućnosti u kome ćemo se nesporno pitati da li su inteligencija, ličnost i karakter karakteristike samo ljudi, ili i mašine bilo analogne ili digitalne takođe imaju dušu, osećanja i sva prava kao druga živa bića. Slično čuvenom Spilbergovom filmu iz 2001. godine, Veštačka inteligencija, čija se radnja dešava u tada dalekoj budućnosti kada će roboti biti programirani da zamenjuju decu, i Besmrtno srce nam postavlja pitanja o etičnosti, svrsishodnosti i postojanju onih izuma ljudske tehnike, koji pored svoje funkcionalnosti mogu da u nama probude i empatiju, ljubav i požrtvovanost.
Autorka: Branislava Ilić
