U svakom susretu sa novim i nepoznatim autorom čitalac može imati određeni horizont očekivanja. U susretu sa švedskom autorkom Mirjom Unge svaka očekivana predispozicija može biti stavljena u zagradu.
Zbirku priča Bata je sit, švedske autorke Mirje Unge, objavila je IK Heliks u okviru projekta Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom a knjigu je na srpki prevela Milena Podolšak.
U naslovnoj priči „Bata je sit“, koja se proteže na svega nekoliko stranica, čitalac jedva da može naslutiti kakva jezička i sadržajna manifestacija se priprema u ovoj, najblaže rečeno neobičnoj zbirci. Mladić oboleo od šizofrenije pobegao je iz ustanove u kojoj živi i došao da poseti svoju sestru, jedinu osobu kojoj veruje. Sintaksa i stilsko uobličavanje ove priče potpuno je u skladu sa likovima – šizofreno. Međutim, to je samo naizgled tako. Autorka je voljno i namenski ovu zbirku napisala u tonu jezičkog eksperimenta, hiperrealistički i apsolutno bez poštovanja prema bilo kakvim književno-istorijskim konvencijama. I upravo to izbegavanje konvencija najveća je vrednost ove sveže, moderne i zanimljive zbirke.
Preporučujemo >> Joana Prvulesku: Budućnost počinje u ponedeljak
Prvi je utisak da će svaka priča u ovoj zbirci biti po jedna ogromna rečenica bez ijednog znaka interpunkcije, bez navodnika i označenih dijaloga, nešto samo nalik poznatoj metodi toka svesti. Ipak, ovde se rečenice dele nekom utvrđenom logikom koja je svojstvena bizarnim i mračnim likovima i zbivanjima. Ekscentrični deda koji živi sa gomilom mačaka da bi te iste mačke izgrizle njegov leš; tinejdžerka koja je gotovo zaboravila da je silovanjem izgubila nevinost i tome ne pridaje nikakvu važnost, jer je to „ma zbog onog juče“; invalid koji plaća prelepu devojku da mu bude pratilja na žurci, a svi prisutni mu zavide i napadno se udvaraju devojci; putnik u autobusu koji naizgled neprimetno dodiruje devojčicu koja sedi pored, a pri tom se pretvara da spava svaki put kada ga ona pogleda… likovi u kolekciji Mirje Unge mahom boluju od „savremenog doba“. Zlostavljanje, prevare, delikvencija, zanemarivanje, nelagodnost – sve izgovoreno i predstavljeno iz perspektive mlade, savremene žene, koja jeste ili bi mogla biti najslabija karika u društvu.
Iako je daleko privlačnije u ovoj zbirci fokusirati se na to kako je ona napisana, nego na to šta su njene teme i sadržaji, oni nikako ne smeju biti prenebregnuti. Svakako je kratka priča forma koja savršeno odgovara književnom stilu autorke, zbog neprestane promene jezika i dinamike smenjivanja dijaloških i narativnih komponenata. Specifični stil omogućava da se iskaže i izazove empatija prema likovima, te je i čitalac lako uvučen u svet moralnih predrasuda, u hladni i jezoviti svet iskrivljenih i oštećenih generacija. Problemi mladih ljudi koji su predstavljeni ovde na originalan i indiskretan način, daleko će delotvornije uticati na svest čitalaca nego što bi to bilo u slučaju, recimo, da je ista priča ispričana klasičnim i tradicionalnim stilom.
Pročitajte i >> Donald Rajan: Srce na kapiji
Sve junakinje ove zbirke nalaze se u svojevrsnoj graničnoj situaciji koja ih trajno, emotivno i psihološki menja. Iako fikcija, ova zbirka na verodostojan način predstavlja sve te granične situacije putem sofisticiranih nagoveštaja i savršene tehnike plagiranja stvarnog života. Ova je zbirka ličan i neposredan utisak o životima mladih junakinja, jer je Ungino pisanje stvar senzibiliteta i delikatnosti.
Teoretičari proze 20. veka rekli su da je za dobru priču neophodno imati istančan osećaj za stvarnost. Kako je taj osećaj kod svakog autora drugačiji, nemoguće je dati konkretnu definiciju ili recept za pisanje dobre proze. Realnost ima hiljade različitih oblika, iskustvo nema granica, te je neophodno predstaviti atmosferu duha koji nadvladava. Atmosfera Unginih priča je hladna kao švedska zima, maglovita je i vlažna kao vazduh u jesen. Sunce u ovoj zbirci retko sija, ali je sa druge strane ono zapravo stvar percepcije savremene mlade žene koja progovara o zabranjenim temama, koja promišlja sebe i sopstvo, koja traga za iskustvom i slobodom.
