Barak Obama o T.S. Eliotu

pisci-t.s.eliot
T. S. Eliot. Foto: newyorker.com

Prošlog meseca Edward Mendelson je za The New York Review of Books napisao čalanak u kome se osvrće na pismo Baraka Obame koje je 2012. objavljeno u biografiji Barak Obama: priča autora Dejvida Maranisa (David Maraniss,Barack Obama: The Story). Obama, tada 24-godišnji student piše o T.S. Eliotu u pismu svojoj devojci Aleksandri Maknir, koja treba da napiše seminarski rad o Eliotovoj poemi Pusta zemlja.

Evo šta je Obama napisao svojoj prijateljici (tekst je podeljen na pasuse da bi se lakše čitao na ekranu):

“Godinu dana nisam čitao “Pustu zemlju”, a nikada se nisam potrudio da proučim sve napomene. Ali rizikovaću da kažem sledeće – kod Eliota nalazimo istu onu ekstatičku viziju čiji razvoj možemo da pratimo od Mincera do Jejtsa. Međutim, on je utemeljuje na društvenoj stvarnosti/poretku svog vremena.

Suočavajući se s onim što opaža kao izbor između ekstatičkog haosa i beživotnog mehanicističkog poretka, on uspeva da očuva odvojenost između aseksualne čistote i brutalne seksualne stvarnosti. I pred tim nosi stoičku masku. Da bi shvatila o čemu govorim, pročitaj njegov ogled Tradicija i individualni talenat, kao i Četiri kvarteta, gde se manje bavi opisivanjem Evrope na umoru.

Verovatno se sećaš kada sam ti rekao da postoji izvesna vrsta konzervativizma koju poštujem više od buržoaskog liberalizma – Eliot pripada toj vrsti. Naravno, dihotomija koje se drži jeste reakcionarna, ali razlog za to je duboki fatalizam, a ne neznanje. (Postavi ga nasuprot Jejtsu ili Paundu koji su, iako potekli iz istog miljea, odlučili da podrže Hitlera i Musolinija.)

A taj fatalizam je proistekao iz odnosa između plodnosti i smrti, koji sam pomenuo u svom prethodnom pismu – život se održava zahvaljujući samom sebi. Fatalizam mi je ponekad blizak kao što je blizak i zapadnoj tradiciji. Čini mi se da te iznenađuje Eliotova nepomirljiva ambivalencija, ali Aleks, zar nisi i sama takva?”

Mendelsonov članak je sa engleskog prevela Slobodanka Glišić, a ceo tekst sa interpretacijom Edvarda Mendelsona i njegovim osvrtom na Obamu kao kritičara i političara, možete pročitati >> ovde.

Izvor: Peščanik. net, 04.02.2016.

Podelite sa prijateljima:
Share