Biljana Vujović, Bajkin džep, Niški kulturni centar, Niš, 2018.
Knjigom dečje poezije „Bajkin džep“, književnica, umetnica i naučnica Biljana Vujović navela nas je da se bezuslovno vratimo dečjem svetu. Nije da se mi tom svetu ne vraćamo zato što su deca uvek tu oko nas i na našu sreću volimo da se družimo sa njima, ali se ovom knjigom definitivno vraćamo njihovom svetogledu, njihovoj neoborivo jednostavnoj životnoj filozofiji koju je Biljana savršeno dobro razumela i podsetila nas da se dečja fantazija ne kreira jednostavnim ređanjem slika i njihovim jednolinearnim tumačenjem. Izvanredno slojeviti stihovi i duhovite i originalne rime nose nas kroz kreativni svet ove pesnikinje kao na krilima mitskih ptica koje se vraćaju u zemlju punu nemogućih poduhvata, interesantnih ljubavi i nezaboravnih osmeha. Pesme u ovoj prelepoj knjizi podeljene su na nekoliko segmenata: pesme o životinjana i pticama, pesme o predmetima, pesme o mitskim i fantastičnim bićima i naravno pesme o ljubavi i dečjem svetogledu. Pesnikinja, naravno, ne zaboravlja da napravi poentu pišući i pesme o džepu i o novogodišnjim uzbuđenjima.
Pišući o veselim životinjama čije su karakteristike uvek interesantne deci, Biljana se usredsređuje na humornoj varijanti malih i nestašnih miševa, gramzivih mačora, na ptice od kojih posebno labudu posvećuje jednu izvanrednu pesmu, kao i lirskih stihova posvećenim leptiru. Tu su naravno i domaće životinje čije duhovito okružje pravi ovu knjigu dopadljivijom: dakle to su krave, to su gice i razne druge životinjice. Ovaj izvanredno obrađeni anima mundi u ovom delu knjige obogaćen je i sjajnim pesmama kao što je pesma posvećena antilopi koja klopa, kao i papagaju koji se zove Paj. Ono što generalno imponuje kad čitamo stihove ove pesnikinje su inspirativne rime koje, s druge strane umeju da dobro održe dramski naboj svake pesme. To je najviše prisutno u ovom delu pesničke knjige. Pesme su izvanredno dinamične i s tim potstaču dečju fantaziju, a to još jednom akcentira autorkinu moć da zaroni u psihologiju dece. Sa ovog segmenta poseban utisak ostavljaju upravo pesme posvećene egzotčnim pticama kao što je „Papagaj Paj“ i „Antilopi koja klopa“. U ove dve pesme otvaraju se dva antipoda – humor i egzotika. Humor je u sjajnoj dinamici same pesme koja je puna akcije, a egzotika u njihovim dobro opisanim karakteristikama: „kockast je od morske soli, a tufnast je kada moli“, a naravno „antilopa je ona koja klopa“. Dinamika rime je, kao što smo malopre rekli motor cele pesničke knjige, ali je u ovim pesmama ona je vrlo jaki indikator originalnosti koja sigurno kreće ka jednoj (svakom kreativcu priželjkivanoj) paradigmi. Biljana Vujović se bavi rimama koje ne samo što su duhovite, nego su unikatne, a samim tim i književno bogate i inspirativne:
„Pobegla je antilopa
Iz dvorišta moga dede.
Plače baba iza snopa,
Mada suze sad ne vrede.“
Antilopa koja klopa
Još na početku svoje knjige, autorka nas upozorava da je njen stih semantički bogat i da pri tome ona ne napušta radnju i da joj opisi nisu samo poređane slike, nego su organični i na pravom mestu u samoj konstrukciji pesme. Ovim prvim segmentom stvara se utisak da se rime ne sklapaju tek da ih ima, nego u svim pesmama one su izuzetno funkcionalne, povremeno su deo stilskih figura (kojim je ova knjiga prepuna), a povremeno one su neophodni deo same radnje i na takav način ove pesme postaju interesantno štivo za decu.
Bajke i legende čine veliki deo dečjeg života, a stvaralaštvo ove talentovane pesnikinje obraća izuzetnu pažnju na ovaj segment. Govoreći o značajnom liku kao što je Pinokio u pesmi posvećenoj njime ona vrlo mudro i kreativno izvlači i analizira ono najkrucijalnije povezano za ovaj lik – poučni aspekt. Interesantno je što kao i u svim drugim pesmama i u ovoj Biljana Vujović stvara stihove koji su puni radnje i vrlo često puni dijaloga, pa tako kroz cele te stihovno-kompaktne igre dečji spev o laži i njenim kratkim nogama deluje neverovatno originalno i daje utisak pronalaženja novih diskursa u tumačenju ovog esencijalnog Kolodijevog lika:
„A onda su provalila i osećanja,
Tad je objavio svoja saznanja:
„Laganje je bezumno i ružno izlaganje.
To je opasno i pogubno prenemaganje.
Laž ne može nikuda pobeći,
Što dalje ideš, problemi su veći.“
Pinokio i druge lutke
Legenda kao epski rod je u sjajnom tretmanu prisutna u pesmi „Vila Dobrila“, setna pesmica lirskog karaktera koja u samo četiri strofe opisuje ljubav sramežljive vile prema lepom Dragoljubu koji izvanredno svira frulu. Ova je pesma isto u segmentu nekoliko pesama koji obrađuju tu fantastičnu gamu i s ovom pesmom autorka je dotakla onaj deo dečje duše koji korspondira sa nežnošću ljubavi, setni vibrato koji dotakne i odrasle čitaoce.
U „Bajkinom džepu“ Biljane Vujović ima puno toga. Ona je obradila skoro sve teme koje dete treba da razume i da se suoči s njima. Pored gorespomenutih tema u ovom džepu ima i mnogo „sanjara“ i „sanjalica“, ima na tone „ljubavi“, „reda i nereda“, ima mnogo „mama“ i mnogo „prilika“, a ima i poseban odnos prema prirodi. Pesnička refleksija uvek nalazi utočište u promišljanju prirode koja vri i buja ogromnom paletom znakova i inspiracije. Ovaj segment u pesničkoj zbirci uživa u „Čarobnom suncu“, izuzetno voli „Planine“, a bogami i „Šume“. Ali, unikatnost u ovom segmentu ove izuzetno inspirativne dečje pesničke zbirke je opet dirljiva i neočekivana rima koja uzbuđuje decu, ali i odrasle. Pesma „Reka od pamtiveka“ je jedna od najsignifikantnijih pesama. Ona otvara unikatnu rimu još u svom naslovu, a u mudrim stihovima pretstavlja deci svu lepotu rečnog toka, ne zaboravljajući da upozori na čistotu i opasnošću zagađivanja reke koja su lepota prirode, a naravno i od velike koristi i za decu i za odrasle:
„Čula sam kako mi reka šapuće i,
Moli me da iz nje izbacim pruće.
Kaže mi da svaka kap boli,
I zato za malo pažnje moli.“
Reka od pamtiveka
Jedan od najinteresntnijih segmenta u ovoj pesničkoj zbirci je onaj koji je posvećen predmetima. Kad ubacite ruku u „bajkin džep“ predmeti zažive i tu ima svega i svačega. Ima i „sata“, i „cipele“, ima „drvenog konjića“, čak ima i „aviona“, velike „kule“, ali i „alati“ da bi se rukovalo njima. Ipak jedna od najinteresantnijih pesama je ona koja opet ima pametnu rimu u svom naslovu – „Prstići i sekutići“. Ova je pesma napisana, rekao bih, u jednom dahu. Nema strofa, ali ima jedan živahan i skakutav ritam koji ne može, a da ne izmami zadovoljstvo i osmeh čitaocu:
„Sekutići seku sufle,
Sarmu, sote i sutlijaš.
Sekutići i prstići
Beli su ko papirići.“
Prstići i sekutići
Neizbežna je autorkina pažnja koju usmerava na edukativne sadržaje tako da su pesme koje se zanimaju tim disciplinama i najuticajnije kad su deca u pitanju. Ali, ona to ne radi samo na prvom planu govoreći o vrlinama i manama, kao i o onim stvarima kojima bi se deca trabalo zanimati i o stvarima koje bi oni trebali izbegavati. Ona se jednim izvanredno dopadljivim načinom zanima dečjim pogledom na svet tretirajući decu onako kako je najbolje – kao odrasle. Jedna od pesama koja najviše ostavlja utisak što se tiče ovog segmenta je pesma „Budi svoj“:
„Kada nešto ne dobiješ,
Izgubiš il ne doživiš,
Nemoj druge da prezireš,
Nabeđuješ ili kriviš.
Nikoga nemoj da napadaš,
Nemoj nikom da se jadaš
Kada svojim srcem vladaš,
Ti u retke ljude spadaš.“
Koncizna i egzaktna forma ove pesme je način razmišljanja Biljane Vujović. Ona govori jednostavnim jezikom, ali postiže ono što ne uspeva mnogima – da sa malo reči kaže mnogo. Zato je ova pesnička zbirka dotakla paradigmu dečje književne umetnosti. Pesme pomeštene između ovih stranica otvaraju dečju životnu filozofiju na jedan savršeno moderan manir i u sadržajnom smislu prave veliki iskorak instrumentalizirajući sam tekstualni materijal u stilski mudro sklopljen umetnički produkt. Verujem da je autorka imala kreativnih dilema kako da naslovi ovu izuzetno interesantnu knjigu, ali je opet i tu uspela dajući joj naziv „Bajkin džep“ – mistična sintagma koja podseća na neiscrpni rudnik dečje mašte smeštene u tradicionalno i semiološki opravdanu terminologiju, a to je sama reč „bajka“.
Čitajući ove izuzetno pametne stihove jedna mi je misao proletela kroz glavu, a to je da čitanje ova knjiga neće završiti sa zatvaranjem poslednje stranice, što bi značilo da će deca hteti da opet krenu istom avanturom žedni da pronađu još skrivenih slojeva u svim pesmama, a verujem da tome neće odoleti ni odrasli.
Autor: Dr Sašo Ognenovski
Fotografija autorke: Biljana Vujović, snimio Dragan Jevremović