ARS LONGA nova knjiga eseja Milije Belića

Ars longa

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku objavila je u svojoj ediciji „Ravnoteža“ knjigu eseja „Ars longa“ slikara, skulptora i teoretičara umetnosti Milije Belića.

Autor je ocenio da je „Ars longa“ zbirka njegovih najreprezentativnijih eseja o umetnosti.

„Iako obimom nevelika, ona ubedljivo rezimira moj celokupan dosadašnji teorijski rad. Moglo bi se reći da su upravo ova promišljanja postala kredo ili baza mog dugogodišnjeg umetničkog angažmana, moje umetničko vjeruju”, rekao je Belić za medije.

On je istakao da su pitanja o suštini umetnosti, o mestu umetnosti u savremenom svetu, o odnosu umetnosti i nauke, o perspektivama koje se nude u doba elektronske, digitalne ere, samo neka od pitanja koja dominiraju u njegovoj knjizi.

„Moram da naglasim da sam se pri izboru eseja rukovodio, ne samo aktuelnošću tema, strogošću pristupa, principom objektivnosti, nego, možda pre svega, izvesnom estetskom emocijom kojom su eseji prožeti u naponu otkrivanja poetske strukture sveta i umetnosti“, rekao je Belić.

Urednik edicije Vladan Matijević ističe da je osnovna tema Belićeve knjige eseja umetnost u savremenom svetu.

„Belić piše o ulozi muzike i važnosti ritma u slikarstvu, o srodstvu i menama međusobnog odnosa slike i fotografije, kompjuterskoj animaciji, kinetičkoj umetnosti, angažovanoj umetnosti, o civilizacijskom kodu, o tradicijama Zapada i Istoka, duhovnoj jeci kojoj teže istočnjački umetnici, o savremenim umetničkim migracijama, o vezama umetnosti i nauke, posebno matematike, koje zajedno otkrivaju veličanstvenu lepotu sveta, o estetici kruga, simetriji“, rekao je Matijević.

Prema njegovim rečima, doba elektronske ere Belić prihvata pozitivistički i, bez pesimizma i patosa, nudi nove odgovore na vekovima postavljana pitanja.

„Iako ne ignoriše da elektronska era nosi opasnosti dehumanizacije, Belić čvrsto veruje, i tu veru obrazlaže, da će ljudski duh uspeti da se integriše u nove modele ponašanja i izražavanja, jer posle dugog putovanja kroz prostor i vreme, čovek ima potrebu da opet nađe ogledalo svoje duše“, rekao je Matijević.

Urednik knjige ocenio je da je zbirka eseja Milije Belića knjiga optimizma, namenjena onima koji promišljaju o umetnosti u novom vremenu.

Milija Belić. Foto: Mira Odalović

Milija Belić je rođen 1954. godine u Rudovcima, gde je završio osnovnu školu. Nakon Gimnazije, koju je učio u Lazarevcu, diplomirao je 1978. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, u klasi profesora Zorana Petrovića.

Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije na Sorboni u Parizu i 1994. godine odbranio sa najvišom ocenom doktorsku tezu, stekavši titulu doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog univerziteta.

Član je ULUS-a i AICA-e – međunarodnog udruženja likovnih kritičara, predsednik pariskog umetničkog udruženja „Carrément Art Construit“ i član najužeg rukovodstva prestižnog pariskog salona „Réalités Nouvelles“.

Izlaže redovno od 1978. godine na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Njegova umetnička dela nalaze se u kolekcijama Nacionalne biblioteke u Parizu, Muzeju Satoru Sato u Japanu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Srpskom kulturnom centru u Parizu, Biblioteci grada Beograda, Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu, Galeriji Mostovi Balkana u Kragujevcu, Modernoj galeriji u Lazarevcu…

Autor je više knjiga iz teorije umetnosti, među kojima su „Meta Art“, „Nebeske priče“, „Apologie du rythme“, „Omcikous“, „Slika i Svet“, „Fotografije 1964 – 1978“, „Spiritus Mundi“, „Metafotografije Mirka Lovrića“, „Izazov modernosti“ i „Ars longa“.

Share