Andreja Đ. Vranješ je rođen 1963. godine u Livnu, BiH. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zenici. Upisuje se na Prava u Sarajevu. 1988. godine doselio se u Sremsku Mitrovicu u kojoj se 1992. godine zapošljava u Biblioteci “Gligorije Vozarović”. Objavio je pet zbirki pesama: Na obali srca (2015), Sa druge strane sna (2016), Suncokret koji je voleo zvezde (2017), Mesec južno od noći (2020), Svi putevi vode u bol (2022). Poeziju objavljuje u časopisima i književnim portalima. Član je UKS. Zbog parkinsonove bolesti penzionisan. Živi i stvara u Sremskoj Mitrovici.
TRI OBLAKA
Dva su oka srela,
tri oblaka bela,
gledala su igru celu,
visoko na nebu zrelu.
Vetar dunu s hladnih strana
i rastera igru dana,
u dva oka osta rana,
tri oblaka pocepana.
SUŽANJ TUŽNI
Molio se Bogu,
da ga oslobodi,
mrtav da ustane,
ispod pola Sunca.
PROLAZNOST I ČOVEK
Trošan čovek a silan,
kad bi mogao, on bi i vreme sklonio,
zašao u bedno, klimavih načela.
Hoće li se ikad rađati svetliji?
Pitanje je teško,
kao kad bi znali,
kad će crna, da postane bela?
NERAZUMNOST
Opasnost je velika,
poniziti pesnika,
može doć do nemira,
tri neba da se sudare
i još pet šest Svemira.
Ne tamnite Sunce ovog neba,
što u zoru crnilu oprašta,
ne dirajte skromnost,
kad se svetlu divi,
on tad želi samo,
pesmu da izmašta.
UPOZORENjE
Čuvaj ime, bez njega si niko,
ime se brani, voli,
ono je veliko.
Ako izgubiš ime,
kako ćete ini zvati,
proći će ti život ceo,
sebe nećeš upoznati.
Ako izgubiš ime,
ostao si bez vremena,
kako može čovek biti,
doći nekom bez imena?
KLOVN
Svi ga znaju, veliki i mali,
zasmejava snove,
njegovi su gegovi tugu nasmejali.
Grešan bez greha,
veseli glumac,
planina smeha.
Kad ga život veselog prevari
i Sunce prestane da ga greje,
smrt po njega ozbiljna dođe,
on i nju tad nasmeje.
